Одавно се у нашим селима не одлази по воду на бунар. Она је доведена у стамбене и пословне објекте, а и у стајама код животиња. Људи који имају пристојне године памте тај жубор воде, шкрипање чекрка док се извлачи вода и жамор људи окупљених око сантрача, који је имао сваки пристојни бунар. Са многих од њих поскидане су кофе и направе за извлачење воде, а понегде и сантрачи, ограда око бунара. Заштитили их власници као обичне изворе воде.
Али има и оних који сматрају да се домаћин по бунару познаје. Иако не одлазе тамо по воду, потрудили су се да реновирају своје бунаре и да им удахну „нови живот”. Такав је случај и у порти цркве у Гредетину. У оквиру уређења црквеног дворишта обновљен је и бунар. Донације су прикупљене како у самом насељу, тако и од људи са стране. Све то је организовао агилини председник овдашње Месне заједнице и Црквеног одбора Новица Стевановић.
И како то обично бива, подељени су коментари. За једне та његова агилност је и непоштовање демократских процедура, а они други сматрају да свако ко жели да уради било шта за заједницу, треба ба има њихову подршку. Мило је Новици што цене његов рад, али помало је и потиштен због критика које по његовим речима „долазе од оних који би да одлучује, а да не раде”.
Добра је ствар што се и једни и други распитују за цену и за мајсторе који су радили око уређење црквеног бунара. Размишљају да и њихов стари бунар заблиста у новом сјају и буде украс њиховог дворишта. Додали бисмо: „И више од тога, симбол живота и чувар традиције”.