Јубиларни „Рајевском у част” уз најмасовније учешће

Порта цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу током викенда, у суботу, по петнаести пут била је место окупљања поета из неколико српских градова и села, који су поред спомен-обележја руском доборовољцу Николају Николејевичу Рајевском говорили родољубиве, патриотске и љубавне стихове.

Организатор овог скупа „Рајевском у част” је Књижевни клуб „Велимир Рајић” из Алексинца, уз покровитељство општине Алексинац и у овом удружењу нису крили задовољство оволиким одзивом писаца и уопште током одвијања манифестације. То нам је потврдио и председник клуба Мирослав Здравковић.

– Могу да кажем да је скуп био веома успешан. Мислим да је ово најпосећенији скуп откако смо основали Књижевне сусрете „Рајевском у част”. Било је 43 учесника из Београда, Ћуприје, Параћина, Сокобање, Прокупља, Смедерева, Ниша, Житковца, Крагујевца, Баградана, Крушевца, Скорице, Алексинца и Вукашиновца. Своју поезију читало је и седам чланова књижевног клуба „Велимир Рајић”, док су остали активно учествовали у реализацији ових сусрета – предочава нам Здравковић.

Дугогодишња председница и чланица алексиначког Књижевног клуба Александра Стојковић у години јубилеја објашњава сврху постојања ових књижевних сусрета, који су испирисани значајем места на коме се организују.

– За Књижевне сусрете „Рајевском у част” је карактеристинчно да данас славимо мали јубилеј, 15 година постојања, да је ово специфична манифестација зато што кроз уметност одајемо омаж свему ономе што Горњи Адровац представља кроз историју и кроз књижевност – каже наша саговорница.

Овогодишњи учесници, као и ранијих година, за библиотеку Месне заједнице Горњи Адровац су приложили своја нова издања књига, па се у том фонду тренутно налази око 200 наслова.

Иначе, црква у Горњем Адровцу је подигнута на месту погибије пуковника Рајевског који је учествовао у Првом српско-турском рату 1876. године. Он је најпре сахрањен  у порти манастира Св. Роман, а касније је његово тело однето у Београд, па у родни крај. По неким ауторима, Рајевски је делимично инспирисао Лава Толстоја да створи лик грофа Вронског, легендарног љубавника Ане Карењине из истоименог романа, који је погинуо бранећи Србију од Турака.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twelve + 8 =