Za Međunarodni dan osoba sa cerebralnom paralizom određen je 6. oktobar, a svake godine se obeležavanju ovog datuma priključuje i Osnovna škola „Smeh i suza”.
Obeležavanjem ovog dana u ovoj obrazovnoj ustanovi, jedinoj obrazovnoj ustanovi na teritoriji opštine Aleksinac, koja pokriva i opštine Ražanj i Sokobanju, za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom žele da skrenu pažnju na decu sa cerebralnom paralizom, da budu prihvaćena u društvu. Na taj način društvo može da utiče da dete sa cerebralnom paralizom maksimalno iskoristi svoje potencijale.
− U našoj obrazovnoj ustanovi ovaj dan se obeležava kroz razne radionice i svi zaposleni su sa zelenom trakom. Danas su apsolutno sve oči uprte u decu sa cerebralnom paralizom tako da očekujemo na krau radionice i veliku zahvalnost, kako roditelja tako i njihovih drugih zakonskih zastupnika. Ja mogu da Vam kažem u vaspitno-obrazovnom radu sa našim nastavnicima individualne nastave, da napretka ima. To se vidi njihovim postignućima kao i kro individualno-obrazovni plan − istakla je Marija Stamenković, direktorka ove osnovne škole.
Pored fizičke rehabilitacije neophodna je i socijalna rehabilitacija koja se odnosi na prihvatanje deteta sa invaliditetom ne samo u porodici, već i u društvenoj zajednici i to kao aktivnog učesnika. Sa ovom decom treba dosta da se radi i taj posao nije nimalo lak, što nam je i potvrdila diplomirani defektolog-logoped Jasmina Marković.
− Jeste teško raditi, ali je zadovoljstvo raditi sa takvom decom. Oni imaju preostale sposobnosti koje se mogu maksimalno iskoristiti. Njihove preostale sposobnosti su toliko velike da takva deca mogu da se uključe u regularne tokove društvenog života i da završe, kako našu specijalnu školu, tako i da se uključe nakon završene, u redovni sistem obrazovanja. Ono što je bitno za ovu decu, oni imaju različite, takozvane kliničke slike, mogu slobodno da kažem i ja kao logoped radim sa njima na razvoju govora i jezika. Stepen razvijenosti govora, jezika je kod ove dece je različit u zavisnosti od kliničke slike deteta − pojašnjava Jasmina Marković.
U ovoj školi postoji i specijalna rampa, jer većina dece sa cerebralnom paralizom koriste kolica, imaju ograničenu pokretljivost nogu, ali i ostalih delova tela. Paraliza može biti urođena ili stečena, nastala kao posledica bolesti ili povreda.
Najčešći oblici paralize koji pogađaju decu su: cerebralna paraliza, mišićna distrofija i spina bifida. Zbog toga, pored logopeda sa njima najviše radi i nastavnik korektivno-preventivnih vežbi i igre Dragan Stipsić.
− Svi naši učenici pored cerebralne paralize imaju i višestruke smetnje, ali kada je u pitanju cerebralna paraliza, naš glavni cilj i sve ono što radimo, želimo da im omogućimo pravilan rast, razvoj i detinjstvo. Sve ono što kod nas nauče, usvoje, menja navike da im to surtadan koristi u životu. Kada je u pitanju konkretno cerebralna paraliza, nastojimo da omogućimo, održimo i stimulišemo pokretljivost tela koliko je to moguće. To je u stvari gubitak motoričkih funkcija. Na taj način se cerebralna paraliza manifestuje kod njih − kaže Stipsić.
Kako kaže ovaj nastavnik, u radu sa decom sa cerebralnom paralizom nekada su ti pomaci minimalni i teško da laik može da ih primeti, ali naravno, oni koji rade, svesni su da i minimalni pomak znači veliki uspeh. Veoma često je uspeh i ako taj proces uspeju da zaustave i zadrže taj status kvo. Zadovoljni su i kada taj proces uspore, ali ono što ističu u ovoj školi, oni kao škola ne mogu da leče cerebralnu paralizu. To rade Institucije zdravlja, ali čak i one, a i savremena medicina teško da mogu da nađu lek i način da te ljude vrate u funkciju u kakvoj bi imali punu funkciju čitavog tela.