Јесте тешко, али је задовољство радити са таквом децом

За Међународни дан особа са церебралном парализом одређен је 6. октобар, а сваке године се обележавању овог датума прикључује и Основна школа „Смех и суза”.

Обележавањем овог дана у овој образовној установи, јединој образовној установи на територији општине Алексинац, која покрива и општине Ражањ и Сокобању, за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом  желе да скрену пажњу на децу са церебралном парализом, да буду прихваћена у друштву. На тај начин друштво може да утиче да дете са церебралном парализом максимално искористи своје потенцијале.

− У нашој образовној установи овај дан се обележава кроз разне радионице и сви запослени су са зеленом траком. Данас су апсолутно све очи упрте у децу са церебралном парализом тако да очекујемо на крау радионице и велику захвалност, како родитеља тако и њихових других законских заступника. Ја могу да Вам кажем у васпитно-образовном раду са нашим наставницима индивидуалне наставе, да напретка има. То се види  њиховим постигнућима као и кро индивидуално-образовни план − истакла је Марија Стаменковић, директорка ове основне школе.

Поред физичке рехабилитације неопходна је и социјална рехабилитација која се односи на прихватање детета са инвалидитетом не само у породици, већ и у друштвеној заједници и то као активног учесника. Са овом децом треба доста да се ради и тај посао није нимало лак, што нам је и потврдила дипломирани дефектолог-логопед  Јасмина Марковић.

− Јесте тешко радити, али је задовољство радити са таквом децом. Они имају преостале способности које се могу максимално искористити. Њихове преостале способности су толико велике да таква деца могу да се укључе у регуларне токове друштвеног живота и да заврше, како нашу специјалну школу, тако и да се укључе након завршене, у редовни систем образовања. Оно што је битно за ову децу, они имају различите, такозване клиничке слике, могу слободно да кажем и ја као логопед радим са њима на развоју говора и језика. Степен развијености говора, језика је код ове деце је различит у зависности од клиничке слике детета − појашњава Јасмина Марковић.

У овој школи постоји и специјална рампа, јер већина деце са церебралном парализом користе колица, имају ограничену покретљивост ногу, али и осталих делова тела. Парализа може бити урођена или стечена, настала као последица болести или повреда.

Најчешћи облици парализе који погађају децу су: церебрална парализа, мишићна дистрофија и спина бифида. Због тога, поред логопеда са њима највише ради и наставник корективно-превентивних вежби и игре Драган Стипсић.

− Сви наши ученици поред церебралне парализе имају и вишеструке сметње, али када је у питању церебрална парализа, наш главни циљ и све оно што радимо, желимо да им омогућимо правилан раст, развој и детињство. Све оно што код нас науче, усвоје, мења навике да им то суртадан користи у животу. Када је у питању конкретно церебрална парализа, настојимо да омогућимо, одржимо и стимулишемо покретљивост тела колико је то могуће. То је у ствари губитак моторичких функција. На тај начин се церебрална парализа манифестује код њих − каже Стипсић.

Како каже овај наставник, у раду са децом са церебралном парализом некада су ти помаци минимални и тешко да лаик може да их примети, али наравно, они који раде, свесни су да и минимални помак значи велики успех. Веома често је успех и ако тај процес успеју да зауставе и задрже тај статус кво. Задовољни су и када тај процес успоре, али оно што истичу у овој школи, они као школа не могу да лече церебралну парализу. То раде Институције здравља, али чак и оне, а и савремена медицина тешко да могу да нађу лек и начин да те људе врате у функцију у каквој би имали пуну функцију читавог тела. 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

14 − seven =