Područje opštine Aleksinac, nekada sinonim za nekoliko poljoprivrednih proizvoda koji su se gajili na ovdašnjim poljima, polako gubi te odlike pa njeni stanovnici to voće i povrće jedu nabavljeno u drugim delovima Srbije. Već nekoliko godina na ovdašnjoj Zelenoj pijaci ponuda paprike iz Leskovca i Varvarina potiskuje našu moravsku. Slična je situacija i sa jagodama. Od nekadašnje masovne proizvodnje čuvene „zenge zengane” sada je ova proizvodnja spala na par uzgajivača. Jedan od nekoliko proizvođača u Gredetinu je i Miloš Novković, koji je ovo voće zasadio na pet hektara na otvorenom i u tri velika profesionalna plastenika.
Iako je ove godine proširio proizvodnju, nije zadovoljan ovogodišnjim finansijskim rezultatom kada je prosečna otkupna cena za kilogram iznosila između 150 i 160 dinara. Kako nam je objasnio repromaterijal je trostruko poskupeo, a cena jagoda u otkupu je pala. Po njemu prosečna otkupna konzumna cena ovog voća sledeće sezone bi morala da bude najmanje 200 dinara za kilogram. Miloš nam je potvrdio da se lako ne predaje.
− Za sada da, ostajem. Videćemo. Loša je godina dosta, ako se ponovi i sledeća isto, razmislićemo šta ćemo dalje. Naša ulaganja su poskupela od 100 do 300 posto, cena jagoda je za 30 posto niža nego prethodnih godina, tako da dolazimo do faze neisplativosti. Od sortimenta, isto ostaje roksana, aprika, ubacili smo liciju od prošle godine, izuzetno dobra sorta. Proširili smo tu neku plasteničku proizvodnju, koja se za sada još uvek isplati, da kažem, i stabilna je. Ove godine nismo smanjivali ništa baš iz tog razloga, očekujemo da će biti sledeća godina dobra, pa ćemo sledeće godine videti šta ćemo − objašnjava svoje dileme naš sagovornik.
Miloš nas uverava da će na ovdašnjim pijacama biti domaće jagode i da će one svojim kvalitetima i aromom pobediti uvozne i one sa drugih područja. A da li će i sa cenom, ostaje da se vidi. Kako nam je objasnio i u drugim jagodarskim regionima, nakon zabeleženog buma ranijih godina, stagnira proizvodnja.
− Ja recimo neću sigurno kroz godinu dve da odustanem. Možda smanjim nešto, ali biće jagoda, za Aleksinac, biće. Pa, ista situacija je svuda. Niko ove godine nije zadovoljan, svi su nešto smanjili. Ja konkretno ne znam nikoga da je povećao, većinom su, ili čak retko ko je, i ostao pri istim površinama. Većinom se one smanjuju i nemamo nikog novog da ove godine kreće u tu proizvodnju – opisuje trenutno stanje u srpskom jagodarstvu ovaj mladi domaćin, otac troje maloletne dece i u čijem domaćinstvu živi sedam članova.
Miloš Novković je jedan od aleksinačkih poljoprivrednika koji svojim entuzijazmom i umećem pokušava da održi proizvodnju kako jagoda, tako i cveća, kao i rasada povrća. On i njemu slični su ljudi koji još uvek čuvaju ekonomski život sela i daju nadu da ona potpuno privredno ne izumru. Zato im je potrebno bolje razumevanje i jača pomoć države. Jer je to u društvenom interesu svih nas.