Подручје општине Алексинац, некада синоним за неколико пољопривредних производа који су се гајили на овдашњим пољима, полако губи те одлике па њени становници то воће и поврће једу набављено у другим деловима Србије. Већ неколико година на овдашњој Зеленој пијаци понуда паприке из Лесковца и Варварина потискује нашу моравску. Слична је ситуација и са јагодама. Од некадашње масовне производње чувене „зенге зенгане” сада је ова производња спала на пар узгајивача. Један од неколико произвођача у Гредетину је и Милош Новковић, који је ово воће засадио на пет хектара на отвореном и у три велика професионална пластеника.
Иако је ове године проширио производњу, није задовољан овогодишњим финансијским резултатом када је просечна откупна цена за килограм износила између 150 и 160 динара. Како нам је објаснио репроматеријал је троструко поскупео, а цена јагода у откупу је пала. По њему просечна откупна конзумна цена овог воћа следеће сезоне би морала да буде најмање 200 динара за килограм. Милош нам је потврдио да се лако не предаје.
− За сада да, остајем. Видећемо. Лоша је година доста, ако се понови и следећа исто, размислићемо шта ћемо даље. Наша улагања су поскупела од 100 до 300 посто, цена јагода је за 30 посто нижа него претходних година, тако да долазимо до фазе неисплативости. Од сортимента, исто остаје роксана, априка, убацили смо лицију од прошле године, изузетно добра сорта. Проширили смо ту неку пластеничку производњу, која се за сада још увек исплати, да кажем, и стабилна је. Ове године нисмо смањивали ништа баш из тог разлога, очекујемо да ће бити следећа година добра, па ћемо следеће године видети шта ћемо − објашњава своје дилеме наш саговорник.
Милош нас уверава да ће на овдашњим пијацама бити домаће јагоде и да ће оне својим квалитетима и аромом победити увозне и оне са других подручја. А да ли ће и са ценом, остаје да се види. Како нам је објаснио и у другим јагодарским регионима, након забележеног бума ранијих година, стагнира производња.
− Ја рецимо нећу сигурно кроз годину две да одустанем. Можда смањим нешто, али биће јагода, за Алексинац, биће. Па, иста ситуација је свуда. Нико ове године није задовољан, сви су нешто смањили. Ја конкретно не знам никога да је повећао, већином су, или чак ретко ко је, и остао при истим површинама. Већином се оне смањују и немамо никог новог да ове године креће у ту производњу – описује тренутно стање у српском јагодарству овај млади домаћин, отац троје малолетне деце и у чијем домаћинству живи седам чланова.
Милош Новковић је један од алексиначких пољопривредника који својим ентузијазмом и умећем покушава да одржи производњу како јагода, тако и цвећа, као и расада поврћа. Он и њему слични су људи који још увек чувају економски живот села и дају наду да она потпуно привредно не изумру. Зато им је потребно боље разумевање и јача помоћ државе. Јер је то у друштвеном интересу свих нас.