Исправљена неправда: „Цигани у Србијиˮ и на српском

Један од најзначајнијих догађаја у четворогодишњем постојању Манифестације „Дани Тихомира Р.Ђорђевићаˮ десио се данас на промоција у великој сали дома културе када је светлост дана угледала, први пут, на српском језику публикација „Цигани у Србијиˮ. Ово етнолошко истраживање је докторска дисертација академика Тихомира Р. Ђорђевића одбрањена на универзитету у Минхену 1902. године. Она је публикована, до сада, на немачком језику 1903. и 1906. године. Њени делови су објављивани и раније на српском, али дело у цилени није штампано на матерњем језику овог нашег признатог светског етнолога који је детињство и део радног века провео у Алексиначком Поморављу.

Ту неправду исправили су алексиначка локална самоуправа и тим издавача Центра за културу и уметност у Алексинцу предвођен агилном актуелном директорком Мајом Радоман Цветићанин, уз подршку огранка САНУ у Нишу. Ништа мање труда није уложила ни преводилац Гордана Тимотијевић која је ово истраживање морала да преведе са немачког пошто није било оригинала. Приређивач овог капиталног дела које нема само научну, већ и публицистичку вредност је Данијела Поповић Николић.

Рецезент ове књиге, др Биљана Сикимић, у видео обраћању поручила је да без обзира на на своју релативно уску научну орјентацију, ова монографија остаје као капитално етнолошки, фолклористички и лингвистички документ о Ромима у Србији на почетку 20. века, и истовремено документ значајног места које је наука у Србији тога доба имала у европским размерама.

Њена колегиница др Сања Златановић у рецензији истиче да књига пружа слику Рома, али посредством њих и других заједница које са њима улазе у интеракцију, посебно већинске српске. Рецезент др Светлана Ћирковић је поручила да докторска дисертација Тихомира Ђорђевића не губи на актуелности и представља интердисциплинарну студију релевантну за ромолошке студије у целини.

Књига обима око 400 страна садржи репринт дисертације објављене на немачком у Будимпешти 1903. године у познатом мађарском етнографском часопису, дело на српском са библографским додацима и напоменама преводилаца и прерађивача.

Први део дела се бави Циганима у Србији у то доба, језичким односима, њиховој подели по вери, физичким и душевним особинама, начину живота и њиховим занимањима, као и обичајима и Циганима у српском народном веровању и предању. Други део посвећен је усменом предању Рома, њиховим загонеткама, клетви и заклетвама. Ту су и написи о рачунању код Цигана, али и о њиховом речнику.
Зато је разумљиво што је приређивач Данијела Поповић Николић позвале присутне на промоцији, нарочито младе, да макар део који их интересује прочитају из овог капиталног издања, јер је оно занимљиво и после 130 година од његовог настанка.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × four =