Неколико објава на друштвеним мрежама крајем прошле седмице обавестиле суграђане општине Алексинац да је на Задушнице, пред велики хришћански празник Духови–односно Тројицу, преминуо њихов пријатељ Панајотис Бафиљас из Лаврија. То пријатељство, могло би се рећи братство према грађанима општине Алексинац, овај Грк је доказао за време НАТО бомбардовања, као и својим хуманитарним радом у годинама након ове агресије. У књизи „Путем милости”, аутора Драгослава Ненадовића, за Панајотиса Бафиљаса пише да је био председник Синдиката радника електропривреде грчког града Лаврио и један од иницијатора и организатора изузетних хуманитарних активности на прикупљању хуманитарне помоћи за Алексинац у време НАТО агресије и након престанка ратног стања.
Звање почасног грађанина општине Алексинац господину Панајотису додељено је 5. јуна 2004. годинена седници Скупштине општине за организовање и пружање у рату и миру изузетне помоћи нашим грађанима, посебно деци општине Алексинац, пре свега деци Дома „Христина Маркишић”, школи „Владимир Ђорђевић” и Дому за лица ометена у развоју у Кулини.
У телеграму саучешћа који је аутор ове књиге Драгослав Ненадовић послао породици поводом смрти на словивши га „Одлазе најбољи”, назвавши господина Панајотиса сарадником, пријатељем и братом, поред осталог, стоји:
− Престало је да куца велико људско срце јединственог и непоновљивог нашег Панајотиса Бафиљаса. Био је диван човек, скроман, веран идеалима слободе и правде.Одан и поуздан, био је стуб, градитељ и светионик створеног правог и искреног пријатељства грађана Лаврија и Алексинца.
У објавама на друштвеним мрежама истиче се да је господин Панајотис у време НАТО агресије био један од организатора хуманитарне помоћи за Алексинац и да је конвој који је предводио из Грчке преко Бугарске до Србије, доживео бомбардовање у самом центру Алексинца, где је тада био са новостеченим пријатељима из нашег града. Од тог дана започело је пријатељство које ће и данас, након његове смрти, памтити сви који су га познавали.
Алексинац и Лаврио су побратимске општине које и данас сарађују а пре две године су обележиле 10 година од братимљења. Прошлог лета било је неколико узајамних посета између младих спортиста и културних стваралаца. Тада је казано да ће у наредном периоду та сарадња бити обимнија. Међутим, један број људи који су те 1999. године започели ту сарадњу, нажалост, нису више међу нама и можда је прави тренутак да та њихова визија и хуманост добију неко трајно обележје.