Многа упозорења да паљење стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног уништавања земљишта, нарочито ако се изводе сваке године, очито да су остала без одјека. Као да нас није брига што се паљењем убијају корисни микроорганизми земљишта, који су важни за равнотежу и стварање хумуса. А посебно што се ватра са њива може проширити и изазвати пожар већих размера.
У протеклих месец дана смо сведоци да се на подручју наше општине пале стрништа, дивље депоније, суво лишће у дворишту и најопасније, пластична амбалажа. Да немамо мере у тим навикама показао је и синоћни догађај када су око главне трафо станице у Доњем Адровцу, која служи за снабдевање 10-ак насеља са оне стране Мораве, горела околна стрништа скоро са свих страна. Наша екипа је затекла раднике Електродистрибуције како стоје поред жице чекајући ток догађаја. На срећу хиљаде потрошача електичне енергије са тог подручја, ветар је дувао на супротну страну, а ватра није ушла у ограђени простор где се налази трафо станица, па није било искључења електричне енергије. Непознато нам је да ли су ти радници које смо видели предузимали одређене мере да би заштитили објекат.
Све у свему, нашој појединачној бахатости, која прети да узме размере епидемије, нема краја. Свето нам није ни оно што је свима потребно, а то је електрична енергија, због које, кад је нема, псујемо „све по списку” од Електродистрибуције до државе. Тако би било и синоћ да су околности мало другачије биле.
Додуше псовке на рачун државе можда су и оправдане јер, и поред тога што је донела казнене мере за овакве прекршаје, у медијима слабо читамо да су некоме изричене, и тиме нама који је грдимо дозвољава да „дивљамо”. Поред тога, стручњаци кажу да су те казне благе и када се некоме доделе. Зашто је то тако одговор не може да да један новинарски напис, али може да упозори на последице које за појединце и њихову имовину могу бити и трагичне.