И њима је потребна топлота

Хладни период тешко пада и псима који су остали на улици, иако су они знатно отпорнији од нас на ниске температуре. Добри познаваоци прилика кажу да пси средње дужине длаке сасвим лако могу да поднесу и веома ниске температуре ако су адекватно храњени и добијају одговарајућу количину угљених хидрата, протеина, масти, витамина и минералних материја који морају да буду у саставу једног доброг комплетног оброка. Заљубљеници у ове животиње често и  их нахране на улици, али кажу да то мора да буде место на коме неће сметати суграђанима. Значи, и они зависе од добре воље појединаца, мада у закону нешто друго пише.

Закон о добробити животиња каже да је локална самоуправа дужна да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштене животиње. Такође, дужна је да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилишту у складу са овим законом.

Дакле, закон каже да би требало да бринемо о уличним псима и да им обезбедимо смештај. Али у пракси то, на жалост, није увек тако. Има и реалних потешкоћа. Како за све ово обезбедити новац, пре свега за проширење капацитета смештаја животиња? А ту су и надокнаде за оштећене грађане због реалних и изнуђених уједа. Све то доста кошта. Док се општине и градови труде и приморавају да испуњавају законске обавезе, дотле неодговорне власнике који псе пуштају привремено или трајно на улицу нико баш и не прогони. Све у стилу „државна каса, није и нашаˮ. А кад оду „великеˮ паре онда су нам криве животиње, закони и ко зна ко.

Зашто писац ових редова доноси овакве ставове?

Пролазећи јуче ујутру хладним улицама града приметио је да пси, као и људи, нису сви агресивни и зли, већ су само бића која некада у великом пријатељству, а ретко у непријатељству, деле са нама животни простор. И када су на улици сличне муке их муче као и друге бескућнике. Потребна им је храна, вода, пажња и топлота.

То су показали ови мали пси који су у потрази за зубатим сунцем изабрали осунчана места, не показујући никакву агресивност ни према пролазницима, ни према аутомобилима. Нешто даље у пешачкој зони на јаком ветру стајао је чувени градски пас Бени који се кретао споро као да размишља о протеклим временима када је у два човека, којих више нема, имао најискреније пријатеље. Да ли због тога или због бремена година, њему се није спавалао као његовим другарима на другом крају улице.

Шта је порука? Велику улогу у животу и понашању животиња, игра баш човек. На овакв или онакав начин, односно позитивно када брине о њима и негативно када то не чини упркос закону, а пре свега моралу и етици.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

15 − twelve =