И ловочуваре уједају, зар не?

Да је пас велики пријатељ ловаца и веома значајан партнер у лову одавно се зна. Али да се времена мењају указује и догађај са једне од седница Општинског већа општине Алексинац када се на дневном реду нашао и захтев једног ловочувара за надокнаду штете због уједа пса. Он је на име вансудског поравнања због уједа напуштене животиње добио нешто више од 30 хиљада динара. Обичном свету је то мало чудно јер сваки ловац, а нарочито ловочувар, мора да положи и ловачки испит.

Да ли је у досадашњем полагању испита било и таквог задатка не знамо, али има шаљивих предлога да се убудуће изучава и заштита ловаца од уједа паса. Други, још духовитији кажу да агресивни пси не препознају ловачке чинове, па јуришају и на ловочуваре. Ми бисмо додали да можда баш и препознају чинове, па као заштићена врста, а да би били главни у свом сокаку, баш имају мерак на „високопозициониране” у хијерархији. Надамо се да ова појава међу алексиначким псима неће узети маха, па да убудуће „не дај Боже” мерак баце на инспекторе, политичаре, па и самог председника општине који је такође ловац.

Ако оставимо по страни шалу, проблем уједа паса луталица постаје „погубан” по локалне буџете, тако да ништа боља ситуација није ни у алексиначкој општинској каси. Одговорни у Општини Алексинац кажу да је овдашњи азил, који може да прими до 140 паса, одавно претесан јер их је сваког дана све више на улицама широм општине. Упућени кажу да велики број власника дозвољава да им се кује окоте, али њихове потомке након одређеног времена чувања пуштају на улицу вероватно водећи се оним „да је улица најбоља школа живота”. Тако припремљени за живот неки од њих постану и „агресивни владаоци сокака”. То је за њих бесплатно, али не и за пореске обвезнике. Очито да су локални „шинтери” изгубили битку са овим агресивцима, па се очекује да проблем реши државни „шинтер”. Преведено на језик свакодневице све очи локалних самоуправа упрте су у државу и измену одређених законских прописа која би допринела да се овај проблем реши.