Интонирањем „Хеј, Словени”, химне некадашње отаџбине и евоцирањем успомена на дане када су добровољно радили и градили широм бивше Југославије, акцијаши Алексинца јуче су прославили 1. април – Дан омладинских радних акција. Галерија Дома културе била је испуњена паноима облепљеним исечцима из новина и фотографијама са ОРА у Пожаревцу, Делиблату, Приштини, а у једном делу просторије неизоставна тробојка са петокраком – симбол Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Срдачно су дочекивали једни друге и емотивно, уз осмехе, али и понеку сузу присећали се догађаја са радних акција.
– Подсећамо се дана када је наша младост била на високом нивоу, када смо радили и градили и када се нисмо стидели тога. Због тога смо овај сусрет започели химном ‘Хеј, Словени’ да се подсетимо на наш мото ‘Свако има право на своје успомене’ – рекла је Радица Пешић, први председник Клуба бригадира „О рук генерација” који је обновљен 2013. године.
Клуб бригадира овај први април прославља у години јубилеја. Пре тачно 80 година формирана је прва омладинска радна бригада у Србији, и то баш на подручју општине Алексинац, у селу Чукуровцу. На то је подсетио Душко Тодоровић, председник Клуба бригадира „О*рук генерација” и некадашњи први човек омладине Србије.
– Јула 1944. године, у Другом светском рату у јеку седме непријатељске офанзиве, у завршници борбе против фашизма који, нажалост, није искорењен до данашњег дана, млади су у Чукуровцу формирали бригаду за помоћ грађанима у сакупљању летине. Тај гест акцијаши неће заборавити, чувајући и негујући традицију добровољног омладинског рада. Бројне су омладинске бригаде из Алексинца које су радиле на акцијама широм некадашње домовине од Вардара до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана. Наш допринос, поред неговања традиције добровољног омладинског рада, мора бити још израженији. Јубилеј који ове године славимо биће прилика да се и о томе говори на тематским скуповима које ћемо организовати у оквиру Клуба бригадира ‘О*рук генерације’ – рекао је Тодоровић.
Радне акције биле су понос тадашње омладине, а некадашњи бригадири данас се са носталгијом сећају времена када су добровољним радом градили заједничку државу.
– Радили смо и градили не жалећи себе, жуљеве на рукама које смо имали, али то је била наша младост. Био сам комадант у бригади ‘Аца Синадиновић’ на две радне акције. Било је то време када се тражило по место више у свакој бригади, поготово ‘Аца Синадиновић’ која је била традиционална бригада. Увек је било вишак бригадира него што може да се прими у неком насељу – са сетом се присећа Зоран Видановић.
Није ретка слика да се некадашњи акцијаши и данас удруже у рашчишћавању и уређивању терена на подручју наше општине. Како кажу, та љубав према добровољном раду не јењава ни после толико година, када су и бивша држава и радне акције отишли у историју.
– Пре осамнаесте године први пут сам био на радној акцији и од тад је кренула љубав према акцијашењу која ни данас није замрла. И данас умемо да се организујемо. Земље нажалост више нема, али има успомена. Обновом клуба 2013, решили смо да обновимо оно што је вредело у то време. Није ствар само у сећањима, има ствари које вреде и које треба неговати – рекао је Драган Јовановић Лера.
И радне акције, како рекоше некадашњи бригадири, нису биле резервисане само за рад. Дружили су се, организовали културна дешавања, уживали на концертима звезда југословенске музичке сцене, бавили се спортом, припремали радио емисије. А неке велике акцијашке љубави изнедриле су успешне бракове.
И овог првог априла акцијаши су се присетили Аце Синадиновића и првоборца и народног хероја Ратка Јовића Душка, двојице бораца који су погинули у НОБ-у, чија су имена носиле алексиначке бригаде. Делегација Клуба бригадира и Еколошког друштва „Колибриˮ из Грејача обележавање првог априла започела је полагањем цвећа на спомен-обележјима у Чукуровцу и на Градишту код Врћеновице.