Александар Јованов, младић из села Тараш покрај Зрењанина, заједно са својом вереницом Нином Рађеновић кренуо је на хуманитарни пут од 18 дана пешачења како би помогао Срђану Јовановићу, маленом дечаку који болује од церебралне парализе и епилепсије.
Њих двоје кренули су из Прешева ка Косјерићу са циљем да прикупе средства за помоћ у лечењу дечака Срђана, а за чију операцију и уградњу ВНС стимулатора који би значајно смањио учесталост и јачину епилептичних напада је потребно да се прикупи 43.500 евра.
Александрову одлуку да крене у ову хуманитарну мисију подстакла је вест за коју је сазнао на друштвеним мрежама. Наиме мајка малог Срђана организовала је хуманитарни концерт за помоћ свом сину и још једном дечаку у Београду, али на коме се нажалост нико није одазвао и та прича је кренула да кружи на друштвеним мрежама.
− Када сам чуо за тај случај само сам рекао идемо да пешачимо за њега. Помоћ му је потребна. И цела ова шетња, идеја је да подигнемо мало свест људима о овим стварима, што је јако битно, јер има много деце која су у фондацијама и сваки месец скоро једно дете изгуби ту борбу за живот – рекао је за наш портал Александар Јованов. − Прелазимо по 30-40 километара дневно на овим температурама, што је заиста тешко. Данас су ми ноге скроз изгореле, али као што сам рекао неће нас то зауставити. Идемо до краја циља, да дођемо до Косјерића, то је последња станица. Шаљите поруке 90 на 2407, јер то је најважнији циљ и када нас видите на путу застаните, помозите, дајте нам подршку јер је то нама ветар у леђа – додао је овај младић.
На том осамнаестодневном путу једна од станица био је синоћ и Алексинац, где су наши суграђани у центру код градске фонтане приредили пригодан дочек и хуманитарни базар.
− Први пут сам у Алексинцу, када сам раније долазио до Ниша нисам ишао овим путем. Свиђа ми се цела организација, јер су једни од првих који су се укључили у саму организацију за ову акцију. Овај базар и ова врста акција заиста доприноси доста у тој борби са нашим људима и децом којима је потребна помоћ. Тако да хвала им и сигурно ћемо поново да дођемо овде. Нећемо одустати и идемо до краја – испричао нам је Јованов.
Хуманост и пожртвовање ових двоје младих људи заиста изазива пажњу и изискује поштовање, али и да застанемо и запитамо се да ли можемо и ми на неки начин некоме да помогнемо. Наше мало некоме може значити пуно.
