Ванредне мере које су на снази и након укидања ванредне ситуације утицале су на обележавање Марковдана, градске славе. Изостало је масовније окупљање, па није било традиционалног ношења литије кроз главну алексиначку улицу. Славски колач цркве овога пута пресечен је у порти цркве Свети Никола, уместо на темељима цркве посвећене Светом апостолу Марку, која се гради на Брђанци. Колачар овогодишње славе била је Станче Чуриловић.
По већ устаљеном обичају и ове године у порти светиниколске цркве обављено је резање општинског славског колача уз присуство председника општине Ненада Станковића и заменика председника Чедомира Ракића, као и неколико чланова Одбора за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја у општини Алексинац. У порти се нашло десетак верника који су присуствовали целом догађају.
Свештеник Александар Срнић је подсетио присутне на значај догађаја када је Христос дао својим мученицима хлеб и вино, рекавши „узмите, једите, ово је моје тело и то чините за мој спомен”.
‒ Негде нам је рекао да ми на тај начин постајемо део једног тела, тела Христовог, једног корпуса, како би се то на латинском језику рекло. Бити део једног корпуса, заправо значи да будемо увек једни уз друге, једни са другима и једни за друге. Само на тај начин Бог ће нам дати благослов и свако добро у животу. Ако смо ми разједињени, ако смо расути на све стране, ако свак негде штрчи на неки свој начин, онда ништа од нас. Онда нам ни молитва, ни пост, нити било каква друга ситуација не помаже. Нека нам Господ Бог да да се увек, када прослављамо овакве светковине и када се налазимо једни са другима, сећамо тога ‒ казао је Срнић, упозорвши да ако се то не деси онда ни Божји благослов неће наћи свој начин да се овде оствари.
Он је на крају пожелео да данашње упућене молитве дају смирење и разборитост свима нама који живимо на овом простору.
‒ Нека нас Господ благослови управо молитвама светог јеванђелисте Марка и да милост, живот, мир, здравља и спасење свим људима који овде живе, свима онима који воде овај град, да им да и снаге и потпоре и разборитости да могу то да чине на прави начин. А свима нама који овде живимо да да и смирење и да увек можемо да разумемо једни друге и будемо ту једни за друге ‒ завршио је Срнић.
