Goran Vasić iz svrljiškog sela Beloinje godinama se bavi seoskim turizmom. I da je pravi majstor u ovom poslu oseća se odmah, jer bez da probate domaće specijalitete od mleka, mesa, voća i povrća ne dozvoljava da napustite njegov uredno uređen dom. Da ima veliku podršku supruge u ovom poslu odmah se vidi i pravo je zadovoljsto degustirati hranu koju je ona pripremila. I tu nije kraj prijatnim iznenađenjima. Ubrzo smo imali zadovoljstvo da upoznamo pravog Francuza, koji tečno govori srpski, nakon završenog kursa jezika u Nišu.
‒ Imamo jednog Francuza koji je tu kod nas već dvanaest, četrnaest meseci. I on je kako kaže zadovoljan. On to što je doživeo ovde, on je o takvom životu sanjao u Francuskoj i šta ja mogu da kažem kada on kaže da mu je ovde lepo. Njemu je ovo nešto što nigde nije našao. On je prošao i Afriku, i Severnu i Južnu Afriku. Evropu normalno zna celu, ali kaže to što je u Srbiji doživeo to nema nigde ‒ počinje ponosno svoju priču naš domaćin.
On nam još i kaže da mu se u Srbiji najviše sviđa što su ljudi prvo još ljudi, javlja se svako svakome na ulici kada ga sretne i kaže mu dobar dan. Ljudi se poštuju i dan danas, kao ljudi.
‒ Onda, najviše mu se sviđa naša hrana, jer ovo je baš najprirodnije, bukvalno kao da je neka eko hrana. Ništa nije hemijski tretirano, ništa nije organski loše urađeno, ili da je nekom hemijom to naterano da poraste. Ne, ovo je najprirodnije nešto što se kod nas dešava, to je najprirodnije – opisuje Goran zašto se gostu Francuzu sviđa njegova hrana.
Međutim, Francuzu nikako ne prija naš odnos prema životnoj sredini i ne može da se načudi našoj nemarnosti. Zamera nam samo ekologiju i ništa drugo.
‒ Svi misle da će potok da odnese đubre kod nekog drugog, a ne da će da ostane pred njegovovim dvorištem. I on ide siroma čisti pored potoka, kroz potok, onda zove predsednika opštine da dođu komunalci da odvezu taj otpad, da ga skaldište gde mu je mesto, a ne da bude na ulici ili u potoku. Ide za mnom i po snegu sakuplja pikavce i stavlja u džep, i kaže: „Mi smo čudo od ljudi, bezobrazni smo sviˮ ‒ prepričava događaje ovaj svrljiški domaćin, malo u šali, ali i sam svestan da tako ne bi trebalo da bude.
Ovaj Francuz nije želeo za medije da govori, ali u razgovoru saznajemo zašto voli da ode u Beograd i Novi Sad, ali da mu više prija opušten život u Nišu, želi da otvori svoju agenciju i počne da radi iz Srbije, pošto je dizajner zvuka i sa radnim iskustvom u jednoj značajnoj pariskoj medijskoj kući i slično. Iz njegovog okruženja saznajemo da ga je put naneo u okolinu Svrljiga navodno što je u detinjstvu imao dadilju iz ovih krajeva i da sada, navodno, ima devojku u Nišu.
A da je Goran Vasić zanimljiva osoba i pravi predstavnik relaksirajućeg seoskog života saznaćete ako poslušate video zapis objavljen na portalu ARS Video.