Epidemiolog dr Živadinović: Ličnim primerom ukazao na značaj treće doze

Opština Aleksinac nije u vrhu po odzivu njenih stanovnika na vakcinaciju, pa se oko 40 odsto građana zaštitilo nekom od četiri vakcine koje su im bile na raspolaganju. Na punktu u Domu kulture retko se sreću osobe koje su došle po prvu dozu, već je onih koji primaju drugi i treću. Danas se na aleksinačkom punktu posle sednice Opštinskog štaba trećom dozom vakcinisao i epidemiolog dr Rodoljub Živadinović, i aktuelni direktor Doma zdravlja, koji se opredilio za Fajzerovu, što je bio njegov izbor i kod prve dve.

On smatra da treću dozu treba da prime svi. Naravno, prioritet imaju oni koji su sa nekim rizičnim propratnim bolestima hroničnog tipa, kardiovaskularnim, plućnim i tako dalje.

‒ Ono što je važno reći da nju ne može da primi niko kod koga nije isteklo 6 meseci od druge doze i naravno preporučuje se da ova vakcina bude ista, jer sada primate samo jednu dozu i za sada nema naznake da će biti i druge. Ako promenite vakcinu možda nećete biti kompletno zaštićeni za neki određeni vremensi period koji je za očekivati od te druge vakcine. Vakcine možete mešati, ali ne bi trebalo. Najbolji efekti će se stvoriti ako bude ista ‒ smatra dr Živadinović.

Ovaj epidemiolog napominje da ima slučajeva kada je zahtev za promenu vakcine opravdan.

‒ Neki od onih koji su primili kinesku su proveravali antitela, to smo i čuli, utvrdili da je nivo antitela nizak i oni sada žele da promene vakcinu i taj zahtev je očigledno opravdan. Ta vakcina kod njih nije dala dobar efekat. Znate i sami da je veliki procenat ljudi koji nije dobro odreagovao na tu vakcinu, nisu imali odgovarajući imunitet koji je mogao da da tu vakcinu. Dok je kod nekih drugih vakcina situacija nešto bolja po tom pitanju – kaže ovaj aleksinački epidemiolog.

Dr Živadinović ističe da niko ne zna nivo zaštite bilo koje od vakcina iz prostog razloga što je došlo do izmene soja, odnosno koliko je došlo do izmene onih antigena na koje današnje vakcine daju antitela. Po njemu to niko u ovom trenutku ne može pouzdano da vam kaže.

‒ Vidite šta se dešava u Izraelu. Tamo su praktično svi vakcinisani Fajzerom, a sada kada prime treću dozu zaštita se naravno pojača. Pokazalo se da od Fajzera imate antitela mnogo kraće nego što je bilo za očekivati. U Velikoj Britaniji gde je masa ljudi vakcinisana AstraZenekom situacija je mnogo bolja i AstraZeneka daje duži imunitet. Sve su to nijanse, nisu to neke velike razlike ‒ napominje dr Živadinović uz poruku da je vakcinacija najbolja zaštita i ako vakcina u potpunosti ne štiti od zaražavanja, ali doprinosi da klinička slika kod obolelih bude povoljnija.

Kada je u pitanju treća doza svima se ostavlja mogućnost izbora vakcine, polazeći od toga da je bezbedno i moguće primiti dopunsku dozu drugačiju od onih kojima su vakcinisani i revakcinisani. To se navodi u saopštenju Vlade Srbije. Konačan izbor cepiva osoba će saopštiti lekaru, tokom pregleda i konsultacija na vakcinalnom punktu.

Prema istraživanjima, sve kombinacije su bezbedne kada je reč o trećoj dozi, izjavila je ranije ministarka za rad i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević, a preneli su beogradski mediji koji takođe prenose: Njen lični izbor je, dodaje, treća doza od istog proizvođača.

Dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, koga mediji rado citiraju rekao je za RTS da je primio treću dozu vakcine kako bi pojačao i produžio imunitet. Naglasio je da bi valjalo da svako kome je prošlo šest meseci od druge doze dobije treću.

„Moram da napomenem da medicinski imunolozi kod nas ni u jednom trenutku nisu imali dileme da kombinacija vakcina može da bude štetna. Naprotiv, kombinacija vakcina može da da dobru zaštitu. Ja sam primio dva „Sinofarmaˮ. Ja sam govorio da je moj favorit „Sputnjikˮ, a primio sam „Sinofarmˮ. Razlog je bio zato što nije bilo ruske vakcine u Kraljevu, pa sam primio onu koju su imali. Sada sam iskoristio priliku, pošto sam mogao da biram, pa sam primio „Sputnjikˮ kao trećuˮ, kazao je za RTS Šekler.

Naglasio je da je „kod nas sve komplikovano i najkomplikovanije je ono što je najprostije, a ono što je najkomplikovanije to lako rešimoˮ. Možda je u tome i problem. što su nam na raspolagnju vakcine da biramo i daje nam se mogućnost da sami odlučimo. Da su poruke jasnije i da se od starta imao drugačiji pristup prema celom procesu, možda bismo i u svim sredinama dostigli imunizaciju od 70 odsto stanovništva.

Ovako se kovid bolnice pune, medicinari se spremaju za odlazak na ispomoć, a mi smo primorani da pojedinačno preduzmemo odgovornost oko vakcinacije i ostalo. A šta je sa onim nekovid pacijentima kojima je neophodno lečenje. Njih uveravaju da će biti zbrinuti, sa ili bez pokrića. Iskustva su različita.