Rodna ravnopravnost je bila teama jučerašnje tribine održane u skupštinskoj sali, na kojoj su među uvodničare bili i predstavnici Fondacije „Dajana Paunović”. Sama Dajana i predsednik Upravnog odbora fondacije Marko Matić su istakli da je rodna ravnopravnost usko povezana za ekonomski položaj žene, naročito u manje razvijenim krajevima i na selu. U skladu sa tom tezom, oni su govorili i o demografskoj populaciji koja je sve nepovoljnija, jer je Srbija među pet evropskih zemalja koje najbrže gube stanovnike.
Predsednik opštine Aleksinac, Dalibor Radičević je kao domaćin skupa kazao da je jedan od problema ove sredine taj, što godišnje umre 600 lica više, nego što bude rođeno. Njegova zamenica Marijana Radivojević je govorila o aktivnostima alkesinačke lokalne samouprave u oblasti rodne ravnopravnosti istakavši da se radilo i na osnaživanju žena na seoskom području.
− U okviru više projekata koje je sprovelo Društvo za razvoj kreativnosti tokom 2019. i 2020. godine, cilj je bio poboljšanje položaja seoskih žena u aleksinačkoj opštini i to kroz njihovo učešće i zastupljenost u javnom i političkom životu. Cilj ovih sprovedenih istraživanja bio je dobijanje relevantnih podataka, koje smo iskoristili, pre svega za izmenu Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost opštine Aleksinac − kazala je zamenica.
Pravnica Danijela Pavlović, predsednika Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti opštine Aleksinac, je govorila o Lokalnom akcionom planu iz ove oblasti o njegovom sprovođenju. Ona je kazala da su lokalne demografske podsticajne mere pojačanje kao što je finansiranje vantelesne oplodnje, davanja za novoorođeno dete, dodelu srebrnjaka, auto-sedišta za decu i drugo.
− Formirali smo Radnu grupu za rodno odgovorno budžetiranje i u okviru toga bih takođe, istakla da smo jedna od deset lokalnih samouprava, koja je podržana od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena − istakla je Pavlović.
Govoreći o potrebi ekonomskog sagledavanje žena, a naročito samohranih majki, Matić je pojasnio koju bi ulogu trebalo da ima država.
− Od suštinske važnosti je da se ekonomski vrednuje i prizna rad žena koje su svoj život posvetile domaćinstvu, odgajanju dece, brizi o porodici. Nažalost, to do sada država nije prepoznala. Često se to pravda velikim finansijskim izdacima da nema dovoljno novca. Ja mislim da mi moramo da razmišljamo u tom smeru, jer žene, koje su posvetile svoj život odgajanju dece, u uslovima ovakvih demografskih trendova koje imamo, zaista je neophodno i od krucijalnog značaja da izgradimo ozbiljnu populacionu politiku − kaže naš sagovornik.
On još i smatra da bi trebalo da država odvaja deo novca, da te žene imaju mesečna primanja dok najmlađe dete ne napuni 18 godina i da se tim ženama prizna onaj minimalni radni staž od 15 godina, koji je uslov za dobijanje starosne penzije, jednog dana.
Dajana Paunović, se takođe, slaže s tim da je ekonomsko jačanje žene poboljšava njen položaj.
− Mnogo žena trpi zbog te ekonomske nestabilnosti, zbog ekonomije. Prosto nemaju izbora mogućnosti. Mislim da svaka žena, zaista, koja je ekonomski osnažena, koja ima pravo na izbor, sigurno neće trpeti, naravno, ni nasilje u kući. Tako bismo smanjili, naravno i stopu nasilja koja je velika. To je jako veliki problem, i jako teško rešiv problem, ne samo kod nas nego i na globalnom nivou. Baš zato što mislim da žene nisu dovoljno ekonomski osnažene − kaže naša sagovornica.
Očito da ima pomaka kada su u pitanju iznete teme, ali sigurno nedovoljno da bi se drastično promenili odnosi.
