„Дворац од ружа”, збирка прича са важним порукама за њене читаоце

У дворишту Завичајног музеја синоћ је, у оквиру програма Алексиначког летњег фестивала, одржана промоција књиге „Дворац од ружа”, наше суграђанке Љиљане Крстић. Књигу је издао Центар за културу и уметност, а на промоцији поред ауторке о књизи говорили су Маја Радоман Цветићанин, директорка Центра за културу и уметност и Наташа Марковић, сарадник.

„Дворац од ружа” чини збирку прича намењених прешколцима и основцима. Садржи 39 прича подељених у три целине. Прву целину чине приче у стиху и носи наслов „На корак до песме”, други циклус зове се „Кључарев кључар” и трећи „Гласам за птице”.

− „Дворац од ружа” је књига која описује радост живота који нас окружује, упоредо са отуђеношћу савременог детета које све мање времена посвећује игри у природи, са пријатељима, и све више времена проводи уз нову технологију. Са неком сетом, деци се предочава лепота свакодневних ствари које уз помоћ маште могу оживети, могу се осетитити, приметити само благим освртом на околину у којој се налазе. Од малих пријатеља, попут цврчка, бубамаре, лептира, мрава, читајући ову књигу могу научити колико је важно бити дарежљив, пружити помоћ некоме уколико је то потребно, и, што је најважније од свега, пружити могућност за живот тим малим створовима који нас окружују, на тај начин што ће чувати нашу природу, наше окружење и уместо двораца од кеса и папира правити дворце од засађених ружа – поручила је Наташа Марковић.

Књига садржи приче написане ранијих година са веома важним темама које укључују екологију, пријатељство, породицу, узајамно разумевање и помагање, итд. Неке од прича доживеле су своју драматизацију и изведене су на Првом програму Радио Београда.

− Ове приче сам почела да пишем пре неколико година, писала сам их за конкурс Радио Београда − Први програм, за емисију „Добро јутро децо”. Слала сам приче на конкурс од којих су неке узете у ужи избор, драматизоване су и изведене на радију. Неке од ових прича су објављиване у часописима за децу: „Политика за децу”, „Даница за младе”, превођене су на русински језик и објављене у часопису „Заградка”, који излази у Новом Саду – казала је, у разговору за наш портал, Љиљана Крстић.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × 3 =