Данас се обележава Светски дан толеранције, а Црвени крст у оквиру своје социјалне делатности велики значај придаје развоју толеранције међу људима, посебно међу млађом популацијом. С тим у вези, у сарадњи са овдашњим Центром за социјални рад, обишли су две школе наше општине са циљем промовисања праксе поштовања права и слободе других, као тиме да овим младим суграђанима упуте информације о штетним ефектима нетолеранције
Пар година уназад, Црвени крст и Центар за социјални рад у Алексинцу обилазе школе наше општине и ученицима, уз занимљива и корисна предавања шире свест о значају толеранције. Више о томе како је данас протекло обележавање овог важног датума испричала нам је Јелена Ружић, стручни сарадник Црвеног крста.
‒ У склопу Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра, организација Црвеног крста Алексинац, у сарадњи са Центром за социјални рад Алексинац, посетила је основну школу „Вук Караџић” у Житковцу и техничку школу „Прота Стеван Димитријевић” у Алексинцу. Ученици су пажљиво слушали предавања о толеранцији, која имају за циљ ширење толеранције и ширење свести о нетолеранцији, која је веома распрострањена ‒ објашњава Јелена.
Предавања ученицима држала је Сандра Рачнић, социјални радник. Она је, у разговору за наш медиј, објаснила колико је значајно бити упознат са појмом толеранција још од малих ногу. Сандра појашњава и то да се о толеранцији учи кроз живот и да неко ко није толерантан, може постати толерантан. Уколико дете има високу толеранцију, много ће се лакше сналазити у социјалном окружењу.
‒ Доста људи не зна право значење речи толеранција. Сматрају да је толерантна особа жртва која улаже велике напоре како би трпела друге људе и њихова понашања, а много је боље повезати толеранцију са прихватањем и поштовањем других људи. Уколико смо способни да разумемо друге људе и да се ставимо у њихов положај, много је лакше толерисати мишљења и ставове са којима се не слажемо ‒ додаје наша саговорница, и појашњава да је јако битно да о толеранцији треба често разговарати.
Како би се ширили култура и разумевање појма толеранције, као и свест о томе да је јако битно бити толерантан, она је нагласила да је потребно често јавно говорити о томе да је толеранција основни елемент сваког друштва, путем трибина, презентација и радионица.
Иначе, УНЕСКО је 1995. године креирао Декларацију о принципима толеранције. Да би се подстакла чињеница да је толеранција универзално људско право, Међународни дан толеранције подстиче отвореност и слушање. У основи, Декларација из 1995. износи идеју да „толеранција“ није ништа друго до „прихватање, поштовање и уважавање“ различитих људи. Ненасиље и толеранција су кључ за миран суживот. УНЕСКО је створио награду за одавање признања онима који су постигли велика достигнућа у промовисању духа толеранције или ненасиља у областима као што су наука, култура и уметност. Награда УНЕСКО-Маданџит Синг и УНЕСКО-ов Међународни дан толеранције признају да је толеранција универзално људско право.
