U prostorijama Društva za razvoj kreativnosti iz Aleksinca danas je podeljeno 20 sertifikata polaznicima koji su uspešno pohađali obuku u okviru projekta „Znanjem do plate”.
− Preko ove edukacije dobili smo i viljuškariste i kozmetičarke, šminerke, manikirke, frizere i frizerke i verjem da će u narednom periodu zaista moći da dođu do pravog posla, da ne zavise više od socijalne pomoći, već da svojim radom dolaze do novca koji im je potreban ne samo za preživljavanje, već za jedan kvalitetniji život − rekla je Snežana Živadinović, iz Društva za razvoj kreativnosti, organizacije koja je sprovela projekat.
Nakon dvomesečne obuke ukupno 20 Roma i Romkinja i pripadnika drugih marginalizovanih grupa sa područja aleskinačke opštine dobili su sertifikate.
− S obzirom da se u današnje vreme teško dolazi do posla, s obzirom da je takva situacija kakva jeste u našoj državi, svaka diploma koju imamo nije škodljiva i velika je verovatnoća da će pomoći u samom postupku traženja posla. Ipak je to međunarodni sertifikat i mislim da neću imati problema u traženju posla, jer svaki sertfikat dobro dođe − kaže Miodrag Stanković koji je završio obuku za frizera.
Inače, projekat „Znanjem do plate” implementira se u sklopu Programa Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih margninalizovanih grupa u Srbiji koji sprovodi GIZ, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
− Mi smo pre tri godine potpisali memorandum o saradnji i tim memorandumom smo odlučili da podržimo opštinu Aleksinac u implementaciji lokalnog akcionog plana za Rome i Romkinje. To smo radili na taj način što smo podržali lokalno udruženje građna Društvo za razvoj kreativnosti i podržali smo ovaj projekat koji je pre svega usmeren na povećanje zapošljivosti i na zapošljavanje. Kada smo gledali koje ćemo obuke, naravno one su bazirane na vašim potrebama i ja se zaista nadam da je svako pronašao ono što je želeo − istakla je Marina Babović, savetnica u programu „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa”.
Ona se nada da će sa ovim sertifikatom i svim onom što su naučili imati veću šansu za zapošljavanje ili samozapošljavanje.
Znači, škola više nije bitna? Nekoliko nedelja obuke i dobismo i viljuškariste i zanatlije, sa sve parčetom papira na kome piše “diploma”, a u stvari ga zovu “sertifikat”?
Sertifikat nije diploma, i ma koliko se pozivali na neko međunarodno pravo oko sertifikata (koje uopšte i ne postoji), sertifikat se po zvaničnom prosvetnom programu bilo koje države, pa tako i naše, ne vrednuje niti tretira zajedno sa pravim diplomama koje se dobijaju nakon višegodišnjeg školovanja, niti zakonski može da utiče na bodovanje u vezi visine plate ili penzijskog staža.
Jedino što sertifikat može, jeste da nekog poslodavca podstakne da napravi selekciju između dva potencijalna radnika bez dovoljnog obrazovanja, ali je u realnosti čak i to zakonski neobavezno, zavisi prosto od dobre volje poslodavca.
Nekad se završavala bar trogodišnja škola za svaki zanat koji postoji na ovom svetu, a danas od mlaćenja prazne slame napravimo projekat koji finansira neka Nemačka, u kojoj baš da vidim da nađu posao, ako je već to parče papira međunarodno priznato…
Dva meseca obuke za viljuskaristu je vise nego dovoljno. U firmama to traje nekoliko dana .