Додељени сертификати по пројекту „Знањем до плате”

У просторијама Друштва за развој креативности из Алексинца данас је подељено 20 сертификата полазницима који су успешно похађали обуку у оквиру пројекта „Знањем до плате”.

− Преко ове едукације добили смо и виљушкаристе и козметичарке, шминерке, маникирке, фризере и фризерке и верјем да ће у наредном периоду заиста моћи да дођу до правог посла, да не зависе више од социјалне помоћи, већ да својим радом долазе до новца који им је потребан не само за преживљавање, већ за један квалитетнији живот − рекла је Снежана Живадиновић, из Друштва за развој креативности, организације која је спровела пројекат.

Након двомесечне обуке укупно 20 Рома и Ромкиња и припадника других маргинализованих група са подручја алескиначке општине добили су сертификате.

− С обзиром да се у данашње време тешко долази до посла, с обзиром да је таква ситуација каква јесте у нашој држави, свака диплома коју имамо није шкодљива и велика је вероватноћа да ће помоћи у самом поступку тражења посла. Ипак је то међународни сертификат и мислим да нећу имати проблема у тражењу посла, јер сваки сертфикат добро дође − каже Миодраг Станковић који је завршио обуку за фризера.

Иначе, пројекат „Знањем до плате” имплементира се у склопу Програма Немачке развојне сарадње Инклузија Рома и других маргнинализованих група у Србији који спроводи ГИЗ, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

− Ми смо пре три године потписали меморандум о сарадњи и тим меморандумом смо одлучили да подржимо општину Алексинац у имплементацији локалног акционог плана за Роме и Ромкиње. То смо радили на тај начин што смо подржали локално удружење грађна Друштво за развој креативности и подржали смо овај пројекат који је пре свега усмерен на повећање запошљивости и на запошљавање. Када смо гледали које ћемо обуке, наравно оне су базиране на вашим потребама и ја се заиста надам да је свако пронашао оно што је желео − истакла је  Марина Бабовић, саветница у програму „Инклузија Рома и других маргинализованих група”.

Она се нада да ће са овим сертификатом и свим оном што су научили имати већу шансу за запошљавање или самозапошљавање.

2 коментара

  1. Znači, škola više nije bitna? Nekoliko nedelja obuke i dobismo i viljuškariste i zanatlije, sa sve parčetom papira na kome piše “diploma”, a u stvari ga zovu “sertifikat”?

    Sertifikat nije diploma, i ma koliko se pozivali na neko međunarodno pravo oko sertifikata (koje uopšte i ne postoji), sertifikat se po zvaničnom prosvetnom programu bilo koje države, pa tako i naše, ne vrednuje niti tretira zajedno sa pravim diplomama koje se dobijaju nakon višegodišnjeg školovanja, niti zakonski može da utiče na bodovanje u vezi visine plate ili penzijskog staža.

    Jedino što sertifikat može, jeste da nekog poslodavca podstakne da napravi selekciju između dva potencijalna radnika bez dovoljnog obrazovanja, ali je u realnosti čak i to zakonski neobavezno, zavisi prosto od dobre volje poslodavca.

    Nekad se završavala bar trogodišnja škola za svaki zanat koji postoji na ovom svetu, a danas od mlaćenja prazne slame napravimo projekat koji finansira neka Nemačka, u kojoj baš da vidim da nađu posao, ako je već to parče papira međunarodno priznato…

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

4 × 4 =