Oktobar je mesec podizanja svesti o disleksiji, odnosno poteškoćama u čitanju. Tim povodom Osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju „Smeh i suza” organizovala je skup na ovu temu za zaposlene u prosveti.
Retko koja škola u Srbiji mogla je sebi da priušti da zadrži škoslkog logopeda i defektologa, a nastavnici i učitelji nisu o tome mogli čuti na svojim studijama. Okolina koja je upoznata sa problemom disleksije će radije objasniti nedostatkom pažnje, voljom za učenje, čak smanjenjem inteligencije ili naprosto lenjošću, što naravno nije tačno.
− Svesni težine svih ovih problema, mi kao jedina škola na teritoriji opštine za smetnjama u razvoju i invaliditetom smo rešili da organizujemo ovaj javni čas na ovu temu. Šire o ovoj temi danas su govorile Katarina Krčmar i Teodora Dašić, one su defektolozi i oligofrenolozi. Ovaj skup su posetile sve osnovne škole zaključno sa vrtićem, a naša ciljna grupa su bili učitelji i vaspitači zato što se oni prvi u prosveti susreću sa ovim problemom − rekla je Marija Stamenković, direktor Osnovne škole za učenike sa smetnjama u razvoju „Smeh i suza”.
Inače, disleksija je specifična smetnja u čitanju i pisanju i sticanju sposobnosti čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha i adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih i psihosocijalnih uslova. Česta je tendencija da se izokreću slova i reči dok se čita i piše ili da se ispuštaju reči i slova. Prema istraživanjima, 10% stanovništva ima disleksiju. To bi značilo da danas svaki treći učenik u odeljenju ima disleksiju. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog, tj. postojećeg i očekivanog nivoa čitanja, u odnosu na mentalni uzrast i na koeficijent inteligencije. Ne treba zanemariti ni stav da je disleksija ponekad svojstvena izuzetno nadarenim osobama.