Oктобар је месец подизања свести о дислексији, односно потешкоћама у читању. Тим поводом Основна школа за ученике са сметњама у развоју „Смех и суза” организовала је скуп на ову тему за запослене у просвети.
Ретко која школа у Србији могла је себи да приушти да задржи шкослког логопеда и дефектолога, а наставници и учитељи нису о томе могли чути на својим студијама. Околина која је упозната са проблемом дислексије ће радије објаснити недостатком пажње, вољом за учење, чак смањењем интелигенције или напросто лењошћу, што наравно није тачно.
− Свесни тежине свих ових проблема, ми као једина школа на територији општине за сметњама у развоју и инвалидитетом смо решили да организујемо овај јавни час на ову тему. Шире о овој теми данас су говориле Катарина Крчмар и Теодора Дашић, оне су дефектолози и олигофренолози. Овај скуп су посетиле све основне школе закључно са вртићем, а наша циљна група су били учитељи и васпитачи зато што се они први у просвети сусрећу са овим проблемом − рекла је Марија Стаменковић, директор Основне школе за ученике са сметњама у развоју „Смех и суза”.
Иначе, дислексија је специфична сметња у читању и писању и стицању способности читања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха и адекватне мотивације и осталих повољних едукативних и психосоцијалних услова. Честа је тенденција да се изокрећу слова и речи док се чита и пише или да се испуштају речи и слова. Према истраживањима, 10% становништва има дислексију. То би значило да данас сваки трећи ученик у одељењу има дислексију. Дислексија представља значајно неслагање између стварног, тј. постојећег и очекиваног нивоа читања, у односу на ментални узраст и на коефицијент интелигенције. Не треба занемарити ни став да је дислексија понекад својствена изузетно надареним особама.