Ove subote, 4. septembra, navršava se 215. godina od Bitke na Deligradu u Prvom srpskom ustanku. Ova godišnjica biće obeležena slično kao i minulih, odnosno od 9 sati biće održana Sveta liturgija u crkvi Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila na Deligradu, a sat i po kasnije i pomen srpskim ratnicima palim na Deligradu. Za 11 sati planirano je polaganje venaca na spomen kosturnicu, a potom će uslediti umetnički program u realizaciji Centra za kulturu i umetnost Aleksinac.
Inače, uz bitku na Mišaru, Deligrad je najveća srpska pobeda u Prvom srpskom ustanku.
− Naš pokojni akademik Vladimir Stojančević ga je nazvao i srpski Termopil, jer Grci su branili svoju slobodu i nezavisnost u Termopilima, a Srbi na Deligradu. Deligrad se razlikuje od Mišara po tome što je ovde vođeno više bitaka i bile su dugotrajnije. Na Mišaru je bio boj jedan dan, a na Deligradu u ključnoj i odlučujućoj bitci 4. septembra prethodilo je više od šest takozvanih ‘krvavih nedelja’, stalnih napada Turaka, odbijanja srpskih napada, protivnapada i tako iz dana u dan sve dok Karađorđe nije došao sa svojom vojskom sa Mišara u pomoć i onda zajedničkim snagama razbili Turke − podseća nas profesor istorije Zoran Stevanović.
Na Deligradu su vođene ogromne borbe 1809. i 1813. godine. On je ostao neosvojen 1813.godine, kada je pao Beograd, jer su Turci došli sa istoka, iz Bugarske uz Dunav i kada su Karađorđe i vojvode napustile državu, branioci su tu bili.
− Tek kada su se uverili 40 dana nakon pada Beograda da je odista tako kao što su im Turci govorili, da u zemlji nema gospodara, probili su se jedne noći i otišli svako u svoj rodni kraj, a najveći deo te vojske je bio iz Gruže i sa Rudnika i oni su bili okosnica Drugog srpskog ustanka − dodaje profesor Stevanović.
Nakon Prvog srpskog ustanka, Deligrad je imao i svoj značaj 70 godina kasnije, u vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876.
− Sa tog mesta je, kao istorijski najznačajnijeg u Srbiji, knez Milan doneo proglas, objavu rata Turcima, tu je i proglašena Kraljevina 16. septembra, a on za kralja što naravno zbog međunarodnih okolnosti i stava velikih sila nije smeo prihvatiti − objašnjava profesor Stevanović.
Deligrad je tada bio gotovo udvostručen u svojoj odbrani, ali na njemu nisu vođene borbe, jer su Turci ovoga puta preko Gornjeg Adrovca, levom obalom Morave, Kaonika, Šiljegovca, Gredetina probili srpki front, zaobišli Deligrad i porazili srpsku vojsku na Đunisu usled čega je moralo da se traži primirje, a zatim da se sklopi mir.