Делиград – српски Термопил

Ове суботе, 4. септембра, навршава се 215. година од Битке на Делиграду у Првом српском устанку. Ова годишњица биће обележена слично као и минулих, односно од 9 сати биће одржана Света литургија у цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила на Делиграду, а сат и по касније и помен српским ратницима палим на Делиграду. За 11 сати планирано је полагање венаца на спомен костурницу, а потом ће уследити уметнички програм у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац.

Иначе, уз битку на Мишару, Делиград је највећа српска победа у Првом српском устанку.

− Наш покојни академик Владимир Стојанчевић га је назвао и српски Термопил, јер Грци су бранили своју слободу и независност у Термопилима, а Срби на Делиграду. Делиград се разликује од Мишара по томе што је овде вођено више битака и биле су дуготрајније. На Мишару је био бој један дан, а на Делиграду у кључној и одлучујућој битци 4. септембра претходило је више од шест такозваних ‘крвавих недеља’, сталних напада Турака, одбијања српских напада, противнапада и тако из дана у дан све док Карађорђе није дошао са својом војском са Мишара у помоћ и онда заједничким снагама разбили Турке − подсећа нас професор историје Зоран Стевановић.

На Делиграду су вођене огромне борбе 1809. и 1813. године. Он је остао неосвојен 1813.године, када је пао Београд, јер су Турци дошли са истока, из Бугарске уз Дунав и када су Карађорђе и војводе напустиле државу, браниоци су ту били.

− Тек када су се уверили 40 дана након пада Београда да је одиста тако као што су им Турци говорили, да у земљи нема господара, пробили су се једне ноћи и отишли свако у свој родни крај, а највећи део те војске је био из Груже и са Рудника и они су били окосница Другог српског устанка − додаје професор Стевановић.

Фото: архива Алпрес

Након Првог српског устанка, Делиград је имао и свој значај 70 година касније, у време Првог српско-турског рата 1876.

− Са тог места је, као историјски најзначајнијег у Србији, кнез Милан донео проглас, објаву рата Турцима, ту је и проглашена Краљевина 16. септембра, а он за краља што наравно због међународних околности и става великих сила није смео прихватити − објашњава професор Стевановић.

Делиград је тада био готово удвостручен у својој одбрани, али на њему нису вођене борбе, јер су Турци овога пута преко Горњег Адровца, левом обалом Мораве, Каоника, Шиљеговца, Гредетина пробили српки фронт, заобишли Делиград и поразили српску војску на Ђунису услед чега је морало да се тражи примирје, а затим да се склопи мир.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × three =