Српска православна црква и њени верници данас обележавају Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Велики број верника овај дан празнује као крсну славу породице.
Празник који се прославља 21. новембра, датума који је у црквеном календару обележен црвеним словом, спомен је на једног од анђела који су се према предању супротставили силама зла. Архангел Михаило је први међу анђелима и војвода анђеоске, небеске војске. Његово име на јеврејском значи раван Богу. На православним иконама углавном је представљен са крилима и мачем у једној, а кантаром у другој руци.
Архангел Михаило се сврстава у живе свеце. Верује се да у ово време Аранђел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.
Пошто важи за живог свеца, неки верници не практикују да на данашњи дан кувају жито. Међутим, са друге стране постоји и тумачење да жито треба кувати јер се оно припрема за душе предака.
У народу постоји и веровање да од временских прилика на Аранђеловдан зависи какво ће време бити током зиме и пролећа.
Предање каже да на овај дан посебно треба помоћи сиромашнима и немоћнима јер то чини и сам светац којег верници прослављају.
По неким проценама, по броју верника који га славе као крсну славу, Сабор Светог Архангела Михаила је на другом месту. Аранђеловдан је била слава и краљевске лозе Немањића.