Српска православна црква и њени верници данас обележавају Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Велики број верника овај дан празнује као крсну славу породице.
Празник који се прославља 21. новембра, датума који је у црквеном календару обележен црвеним словом, спомен је на једног од анђела који су се према предању супротставили силама зла. Архангел Михаило је први међу анђелима и војвода анђеоске, небеске војске. Његово име на јеврејском значи раван Богу. На православним иконама углавном је представљен са крилима и мачем у једној, а кантаром у другој руци.
Архангел Михаило се сврстава у живе свеце. Верује се да у ово време Аранђел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.
Пошто важи за живог свеца, неки верници не практикују да на данашњи дан кувају жито. Међутим, са друге стране постоји и тумачење да жито треба кувати јер се оно припрема за душе предака.
У народу постоји и веровање да од временских прилика на Аранђеловдан зависи какво ће време бити током зиме и пролећа.
Предање каже да на овај дан посебно треба помоћи сиромашнима и немоћнима, јер то чини и сам светац којег верници прослављају.
По неким проценама, по броју верника који га славе као крсну славу, Сабор Светог Архангела Михаила је на другом месту.
Новинари Србије славили су Аранђеловдан као своју славу до Другог светског рата, а Удружење новинара Србије је ову традицију обновило 2001. године.