Поводом 155. године од рођења Проте Стевана Димитријевића, синоћ је у Дому културе одржана академија под називом „Протина беседа”.
Најпре је у холу отворена пригодна изложба фотографија и докумената о Протином животу и раду. Изложбу је отворио Александар Никезић, кустос Завичајног музеја. Потом је програм пресељен у Велику салу где је Светлана Ђурђевић, професор историје у Алексиначкој гимназији, изложила свој рад „Протино сведочење о уласку Бугара у Призрен 1915. године” који обухвата сведочења овог Великана из времена када је боравио у Призрену.
Овом приликом представљена је и Андроид апликација „Алексинац кроз време” коју су за Центар за културу и уметност урадила група аутора под именом „Култура++”, под покровитељством општине Алексинац. О изгледу и садржају апликације говорио је Огњен Маринковић, један од аутора.
Песмом „Вила са Кошара” у извођењу Наташе Николић, солисте Омладинског хора Центра за културу и уметност, затворено је вече посвећено овом знаменитом Алексинчанину.
Зашто је Прота Стеван Димитријевић један од најзначајних личности из Алексинца можете прочитати из његове биографије.
Прота Стеван М. Димитријевић, рођен је 22. јануара 1866. године у Алексинцу, а преминуо 24. новембра 1953. године у Београду. Он је оставио неизбрисив траг у духовном и друштвеном животу. Био је професор и један од ректора чувене Богословско-учитељске школе у Призрену и то у два наврата, од 1899. до 1903. и од 1911. до 1920. године. Један је од оснивача и први декан Православно-богословског факултета у Београду, формираног двадесетих година прошлог века, где Прота постаје први професор Историје Српске православне цркве.
О обиму његовог просветног деловања указује чињеница да је био професор петорици српских патријарха и двојици светитеља. Световне и духовне мудрости од њега су сазнавали поглавари Српске православне цркве – патријарси Варнава, Гаврило, Герман и Павле, а недавно упокојеном патријарху Иринеју био је председник испитне комисије на матури у Призренској богословији. Учио је двојицу светитеља – Николаја Велимировића и Јована Шангајског.
Прота Димитријевић никада није заборавио свој родни Алексинац. Поклонио је њиву тадашњој Учитељској школи на којој се данас налази Техничка школа која с правом носи, то морамо да истакнемо, његово име „Прота Стеван Димитријевић”.
На старом алексиначком гробљу прота Стеван је подигао храм , то је храм Светог Арханђела, који је био његова крсна слава. Тај храм је украсио најлепшим фрескама, које су заправо копије наших средњовековних фресака из манастира, а радили су их најпознатији руски мајстори између два светска рата. Исти они који су осликавали краљеву цркву Светог Ђорђа на Опленцу.
Више фотографија можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.
I na Protonoj besedi iz tehnicke skole bili samo profesor informatike Naskovic i profesorka istorije Maja Nesic… Direktor Dragan Petkovic verovatno je posteno i mnogo radio pa je bio zauzet da ispostije ime skole ciji je direktor dolaskom na besedu kao i na mnoge pomene na koje ide samo profesor Naslovic sa ucenicima. Kako se covek promeni od velikog postenog profesora (uigranim sa svojim kolegom jos iz studentskih dana) do velikog postenog direktora..
Kao da bezi od imena i lika Prote Steve, verovatno stimulisan spoljnim i bliskim uticajima a mozda i zbog savesti koju je prilikom transormacije pribavio. Na kalendaru skole koje su dobili ucenici lika Prote Steve vise i nema na zalost