У оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића” у великој сали Дома културе у Алексинцу свој целовечерњи концерт одржао је Ансамбл „Венац” из Грачанице. У организацији Центра за културу алексиначка публика присуствовала је празнику за очи и душу. Било је то више од концерта. Видело се то на лицу и очима гледалаца.
У Грачаници, где манастир краља Милутина вековима чува српско име, ВЕНАЦ са великом чашћу сакупља, чува, негује, развија и презентује културно наслеђе са Косова и Метохије, као и целе Србије, кроз игру, песму, музику и обичаје. После концерта смо разговарали са Милошем Цилетом Митићем, шефом уметничког сектора Ансамбла „Венац”. Одмах смо утврдили једну чињеницу.
− Вечерас смо у разговору са мојим колегама, старијим члановима који су деценијама у ансамблу, дошли до податка да ансамбл никада није играо на овој сцени. Зато нам је заиста драго што смо дошли у Алексинац. Мени је само криво што, због ситуације у којој живимо скоро две године, не може да буде више публике. Дивно је, ипак, што бар и овако имамо прилику да се представимо публици.
На свом репертоару, заснованом, пре свега, на традицији овог поднебља, „Венац” има преко 35 кореографија. Алексиначка публика видела је само део умешности ових уметника.
− Укратко, то је била шетња кроз простор Косова и Метохије. Ми то сад програмски мало ширимо на простор Старе Србије, где је колевка српске државности. Мало задиремо у простор Македоније, мало југоисточне Србије, Рашке области. Представили смо фолклор тог поднебља са доста осврта на традицију епске песме. Било је и здравичарских.обичаја. То је оно што смо представили алексиначкој публици.
Своју летњу турнеју Ансамбл „Венац” је започео на простору Шумадије, у Аранђеловцу. Концерт у Алексинцу чували су за крај. Наш саговорник овако је оценио овај наступ.
− Аплауз је био искрен. Било је са публиком и лепих коментара и утисака после концерта. Ја сам врло задовољан. И играчи су вечерас играли неким посебним еланом. Нама је крај летње турнеје, која је мало зашла у јесен. Мислим да је ово био један од успешнијих концерата.
Са радошћу очекујемо нови сусрет са чуварима српске традиције. На крају смо у разговору закључили да док буде народа на Косову и Метохији и нтересовања за рад „Венца”, ансамбл ће постојати и радити. Он дели судбину нашег народа. Потврдило се то и на овом концерту: коло је израз животног оптимизма и елана и због тога је битан део нашег културног идентитета.
Власта Н. Ценић