Острво Крф није само географска тачка на мапи Грчке, оно је за српски народ место болног страдања, али и васкрсења. Данас, више од века касније, сећање на боравак српске војске и даље живи кроз невероватно поштовање мештана.
О томе како млађи Грци доживљавају српске споменике, шта су наследили од својих предака и зашто је српски војник и даље синоним за поштење, разговарали смо са кустосом Српске куће на Крфу, Љубомиром Сарамандићем.
Траг који живи у крфским селима – Без иједног графита за 26 година
Сећање на боравак српске војске посебно је живо и изражено у локалним селима у којима су војници били распоређени. Места као што су Агиос Матеас, Врагенотика и Като Мерија и данас чувају успомену на српске претке. На острву постоји десетак споменика који се односе на српску историју, а занимљиво је да су у најбољем стању управо они који су и најстарији – попут Споменика Дринској дивизији, Маузолеја на Виду и Каменог крста.
Кустос Сарамандић, који већ више од четврт века обавља ову дужност, истиче један фасцинантан податак који најбоље говори о односу локалног становништва према српској културној баштини.
– За све ово време, а ја 26 година имам част да радим на овом месту, није забележено ниједно једино оштећење на нашим споменицима. Ниједан графит није исписан. Ако се упореде фотографије из времена када су споменици подизани, као што је она из 1916. године са бившег гробља Дринске дивизије у Агиос Матеосу, са данашњим стањем, јасно је да намерне деструкције и вандализма једноставно нема. Највећи изазов у одржавању заправо представља природни фактор, изузетно велика влага карактеристична за ово острво, али људска рука овде делује искључиво са поштовањем – категоричан је наш саговорник.
Најтоплија добродошлица на свету
У ери масовног туризма, када се све брзо конзумира, тешко је на први поглед уочити дубоке емотивне и историјске слојеве. Ипак, кустос Српске куће подсећа на суве чињенице које су уткане у кости и свест локалног становништва кроз генерације.
– Ми морамо да се подсетимо да је тадашњих 100.000 Крфљана прихватило чак 150.000 српских војника. Многи од њих су имали тешке инфективне болести. Након тога су створене изузетно чврсте везе. Касније, кроз деценије, деца без родитеља из Србије долазила су управо на Крф – предочава овај кустос.
На питање да ли је вредновање храбрости и поштења српског војника преживело смену генерација и да ли млађи Грци и данас то поштују, Сарамандић одговара искрено, уз благу ограду због своје емотивне повезаности са острвом.
– Можда сам ја мало субјективан, будући да живим на Крфу већ 26 година. Али овде се та добродошлица осећа као најтоплија. И одговорно тврдим да смо ми, Срби, најрадије дочекани управо на острву Крфу – подвлачи још једном наш саговорник.
Иако некоме ове речи могу деловати пристрасно, материјални докази на терену говоре сами за себе.
– Те речи јесу на неки начин субјективне, али споменици и њихово беспрекорно стање на Крфу најбоље потврђују све ово што говоримо – закључује Љубомир Сарамандић. Чувајући сећање на српске војнике, Грци на Крфу заправо чувају оно најбоље у себи, легат својих предака који су у најтежим тренуцима човечанства отворили своја врата и срца.
Српска кућа: Симбол пријатељства у срцу Крфа
Сведочанство овог јединственог историјског пријатељства је и сама Српска кућа. Смештена у згради изузетне архитектонске вредности у самом центру града Крфа, ова зграда је уступљена за потребе просторија Музеја и почасног Конзулата Републике Србије. Она данас стоји као мост између прошлости и садашњости, подсећајући и старије и млађе генерације Грка и Срба на дане када су поштење, храброст и солидарност повезали два народа за сва времена.
– Међу чак 28 конзулата и страних представништава на Крфу, Српска кућа се издваја као један од најлепших објеката. Оно што је кључно, овај простор је уступљен од стране крфске општине под изузетно повољним условима. То је директна потврда да реч ‘Србин’ на овом острву и даље носи посебну тежину и статус који се не купује новцем, већ се заслужује историјским владањем – оцењује Сарамандић.
Посебан респект: Зашто су Срби другачији од Француза и Италијана?
Током Првог светског рата, на Крфу су боравили и Французи и Италијани. Међутим, поштовање које је указано српском човеку, како тада, тако и данас међу њиховим потомцима, потпуно је специфично.
Главни разлог за ову дубоку емотивну и историјску блискост, оцењује кустост Српске куће, лежи у утиску који су наши преци оставили током две и по године боравка на острву.
– Историјски подаци су задивљујући, за све то време, ниједан српски војник није сломио ниједну грану маслине, нити је забележена иједна крађа, туча или изгред под дејством алкохола. У моментима незамисливе глади и очаја, српски војник је сачувао образ. Овакав пример витештва и поштења оставио је неизбрисив траг у свести Крфљана, издвајајући Србе од свих других нација које су прошле кроз острво – наглашава Сарамандић.
Шта би било да Маузолеј није у Грчкој?
Разговор о односу мештана према српским споменицима Сарамандић завршавамо једном анегдотом, питањем које је нашем кустосу пре десет година поставио један посетилац.
– Питао ме је које године је подигнут Маузолеј на Виду. Рекао сам му: ‘Од 1936. до 1939. године, за време владе Милана Стојадиновића, који је, иначе, био крфски зет’. Посетилац је поново усмерио поглед према Маузолеју и поставио следеће питање: ‘Шта би се догодило да Маузолеј није био на територији Грчке? Да је био, рецимо, у некој бившој југословенској републици?’ – предочава наш саговорник и наставља да одговор на ово питање сви наслућујемо.
Након Другог светског рата, а нарочито кроз турбулентне деведесете године на Балкану, судбина многих српских споменика била је трагична.
– Управо у том одговору, који само слутимо, крије се и наша огромна захвалност коју имамо према мештанима овог острва. Они овај историјски тренутак доживљавају и третирају као део свог локалног идентитета – наглашава Сарамандић.