Владика Николај Велимировић назвао га је Анђео Божји за јужну Србију, а многи његови савременици дивили су му се и уживали у његовим беседама. Нажалост, потомци су га једно време заборавили. Име Проте Стевана Димитријевића дуго није спомињано, чак ни у његовом Алексинцу, где је рођен 1866. године. Тек у лето, 2001. када је по жељи патријарха Павла, једног од Протиних ученика, баш у сали Патријаршије промовисана прва објављена биографија Проте Стевана Димитријевића, коју је потписала Зорица Пелеш из Београда, име овог великог патриоте и верника, поново је оживело у народу.
Јуче, на дан Протиног рођења, 22. јануара у Дому културе у Алексинцу одржана је „Протина беседа” у част овог великог добротвора. Вече је отворила професорка Зорица Пелеш, констатујући да је до недавно тек неколицина људи у Алексинцу знала за Проту Стевана Димитријевића. 
̶ Највећу помоћ у Алексинцу у осветљавању лика Проте Стеве Димитријевића први ми је пружио ваш прота Милан Ристић, ту је био и ваш прота Љубиша. Верујте да у Алексинцу сем њих и професора Спирића скоро нико није знао за Проту Стеву Димитријевића – истакла је Зорица Пелеш, додајући да и двадесет година касније са једнаким усхићењем и одушевљењем истражује и проналази нове податке о Стеви Димитријевићу.
̶ Његов лик упознала сам 1999. године. Ево, погледајте која је сада година, а ја и даље истражујем и изналазим нове податке и просто сам фасцинирана. Верујте да кроз литературу нисам наишла на такав лик, на такву личност, на неко тако посвећено створење.
По речима Зорице Пелеш, Прота Стеван Димитријевић представља један од најбољих драгуља у круни Српске православне цркве прошлог века.
̶ Он је 1923. године путовао у Русију где је провео девет месеци носећи помоћ српског народа и на крају те хуманитарне мисије у децембру 1923. године отишао је у Москву, као изасланик српског патријарха Димитрија, са задатком да успостави поновни контакт руске и српске цркве. Између осталог Прота Стеван је учествовао у писању Устава Свете Горе, био је професор српске гимназије у Солуну, био је референт манастира Хиландар од 1905. до 1911, а захваљујући његовој борби Хиландар је спасен – подсетила је ауторка Протине биографије.
Мали је број Алексинчана који зна да се на Старом гробљу налази црква Светих архистратига Михаила и Гаврила, задужбина Проте Стевана Димитријевића, који је ту и сахрањен у породичној гробници. Фреске су осликали чувени руски сликари, чија дела красе Бели двор на Дедињу и Краљеву цркву на Опленцу. Ових дана у Алекиснцу борави и професорка Радмила Томковић која планира да фотографише ове фреске и презентује их у Русији.
Пре петнаестак година по Стевану Димитријевићу названа је Техничка школа у Алексинцу која се једним делом налази на његовом имању, а и једна алексиначка улица понела је име овог великог човека, чија су добра дела утиснута у историју човечанства.
Организатори
Академију поводом 154. године од рођења Проте Стевана Димитријевића, организовали су Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ из Ниша. Организатори се надају да ће „Протине беседе” постати традиција.
Поред Протиног биографа Зорице Пелеш, на академији је говорио и проф. др Горан Максимовић, који се осврнуо на Протин истраживачки и историографски рад, посебно на Протино истраживање о Светом Сави. На крају програма наступио је Лазар Живковић, апсолвент Правног факултета и победник такмичења у беседништву, које организује Правни факултет.
У програму је учествовао и Мешовити хор „Певница”, који је изузетним извођењем духовних композиција, примерено и достојно Проти, употпунио програм академије.
