Поводом обележавање 35 година постојања Градског позоришта „Театар 91ˮ, које данас функционише као радна јединица Центра за културу и уметност Алексинац, синоћ су, на отварању првог Фестивала комедије аматерских позоришта „Смехфестˮ, у сали Дома културе уручене захвалнице и признања дугогодишњим глумцима овог алексиначког ансамбла.
Статуу за непрекидан тридесетпетогодишњи рад на сцени добили су Срђан Стојадиновић Леби и Бојан Цветковић Дикси. Захвалнице за више од 30 година у алексиначком позоришту припале су Слободанки Живковић, Микици Бабић, Андреи Котник Драганић, Драгославу Ранђеловићу и Братиславу Борку Обрадовићу.
Признање је одато и глумцима који су у „Театру 91ˮ преко две деценије, Зорици Стевановић, Виобрану Голубовићу, Бобану Тодоровићу и Алекси Токићу. За више од десет година проведених на „позоришним даскамаˮ захвалнице су добили Нинушка Стојановић, Бојана Костић,, Анђела Живковић, Весна Живковић, Саша Станковић и Миша Поповић. Признања је уручио Милан Петровић, директор Центра за културу и уметност Алексинац.
Зорица Стевановић, једна од глумица које су обележиле последње деценије аматерску глумачку сцену у Алексинцу, каже да је синоћна додела признања за њу била посебно вече.
– Ја сам тачно 25 година у ‘Театру 91’. То је најлепши период мог живота. Још увек сам у театру, још увек ме ова деца трпе. Иако имам добрих 70 година, још увек се надам да ће бити посла за мене. Наравно, нисам ја Мира Бањац да играм у 90, али бар још годину-две надам се да ће да ме истрпе. Јако ми је драго да се уопште Центар за културу сетио да поздрави своје људе – казала је ова глумица у изјави за наш медиј.
Драгослав Ранђеловић који је преко три деценије део аматерског позорнишног живота и на неки начин доајен алексиначке сцене, присетио се својих глумачких почетака и поделио занимљиве детаље из богате историје позоришта.
– Ја још увек припадам тој групи, а почео сам да припадам веома давно. Вечерас је поменута госпођа Мила Динуловић, покојна. Ја сам с њом почео. Моја супруга је радила у општини, ја сам отишао код ње. Пре тога сам радио у Нишу и дошао у Алексинац и сео на сандуче за дрва у њеној канцеларији. И улази Мила и каже: ‘Ајде да пробаш да глумиш’. Па кажем: ‘Не знам, не знам… ајде да пробамо’. И ето, од тог дана ја сам постао глумац, јер сам поподне дошао на пробу ‘Кидај од своје жене’. И од тада је кренуло све ужасном брзином, захваљујући Мили, коју смо вечерас поменули и која је једна од душа наших позоришта – подсетио нас је популарни Ранђа на део богате историје алексиначког глумишта.
Наш саговорник је испричао и једну анегдоту која показује колико су ови аматери посвећени глуми и са колико љубави јој приступају.
– Мени увек пада на памет кад сам играо у представи ‘Балкански шпијун’, кад сам прелазио са једног на други крај сцене у мраку. То су биле две собе. Ја сам овде пролазио и пао са сцене у мраку. Пред Зоричине ноге. И устао, онако сломљен, устао, попео се на сцену и наставио представу. Нису ни приметили да сам пао. Ето, то је кад се неко предан нечему, што му значи – поделио је своја сећања овај глумац.
Алексиначка публика синоћ је знала да награди своје суграђане глумце дуготрајним аплаузом и тиме јасно исказала шта мисли о њиховом раду на сцени.