Вечерас у 18 сати у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности у Београду биће отворена изложба посвећена Алексинчанину Михаилу Гавриловићу под називом „Академик Михаило Гавриловић – историчар, архивист, дипломата”.
Гавриловић је рођен 1868. године у Алексинцу, где је похађао основну школу, док је студије завршио на Универзитету Сорбона у Паризу. Установио је државну архиву Србији и остао упамћен као први државни архивар у нашој земљи, али и угледни дипломата на Цетињу, Ватикану и у Лондону, где је преминуо 1924. године.
‒ Док је он био у Француској Србија је донела Закон о устројству државног архива. Значи до краја 19. века Србија није имала нити државну архиву, нити закон који би покривао ту делатност. Закон је донет 1898. и када се Михаило Гавриловић вратио из Париза постављан је за првог државног архивара, за управника архива у Београду и он је на тој позицији остао 11 година. Вредно је радио са малом екипом која је тада била запослена у државној архиви. Онако како је Михаило Гавриловић замислио и поставио архив тако је он и функционисао, кажу, до половине 20. века – истиче историчар Александар Никезић из Одељења Завичајног музеја у Алексинцу.
Михаило Гавриловић спада у оне српске историчаре који су мало писали, а оставили дубок траг у историографији. Његово капитално дело је „Милош Обреновић” посвећено првом државнику обновљене Србије. Ово тротомно дело демистификовало је зачетника лозе Обреновића, представивши га на основу архивске грађе и историјских докумената и негирајући дотадашње опште мишљење да је он био прост и неук сељак кји је радио под утицајем руске дипломатије. Неки историчари истичу да се у историјској књижевности тешко може наћи дело боље документовано од Гавриловићевог „Милоша Обреновића”.
Изложбу посвећену овом знаменитом Алексинчанину организују Галерија науке и технике САНУ, Огранак САНУ у Нишу, Народни музеј Ниш и Историјски архив Ниш.
‒ Циљ изложбе је да осветли, те најширој јавности представи, живот и дело овог великана националне историје који је, стицајем околности, данас готово непознат нашим савременицима, а поготово млађим генерацијама – наводи се у саопштењу организатора.
Изложбу ће отворити академик Нинослав Стојадиновић, председник огранка САНУ у Нишу, а на отварању ће говорити и академик Зоран Петровић, дописни члан САНУ Мира Радојевић и ауторка Миљана Ђорђевић. Пригодне текстове о академику Михаилу Гавриловићу казиваће Александар Михаиловић, првак драме Народног позоришта у Нишу. Вечерашњем отварању изложбе присуствоваће и представници Центра за културу и уметност Алексинца. Посетиоци ће моћи да виде оригинална архивска документа, фотографије, писма, релевантне научне и стручне публикације, а изложба ће бити отворена до 28. фебруара.