Група Алексинчана, коју су чинили већином пољопривредници, приликом четвородневне посете Словенији срдачно је дочекана у побратинском граду Загорје об Сави. За њих је тамошња локална власт приредила пријем на коме је присуствовао и први човек општине Матјаж Шваган, који предводи своју заједницу од 1992. године, односно преко три деценије.
Пожелевши добродошлицу гостима из Србије, жупан, односно председник Загорја об Сави, Матјаж Шваган је нагласио да му је драго што види људе из Алексинца, града са којима су побратимљени већ неколико десетлећа. Он је истакао да је општина на чијем је челу једна од најлепших у Словенији, па и Европи.
Шваган је присутне подсетио на то како је дошло до сарадње Загорја об Сави и Алексинца, а повод су били рудници који су престали да раде и у једној и у другој средини. На Алексиначком руднику 1989. због рударске несреће, а код домаћина 1993. одлуком њихове владе због нерентабилности рудника. То је био прави шок за 700 запослених који су остали без својих радних места. Срећа у несрећи по нашег домаћина је била што су на високој политичкој и државној функцији имали суграђанина др Јанеза Дрновшека, тада председник Владе осамостаљене Словеније и некадашњи члан Председништва бивше заједниче државе СФРЈ.
− Тада је рекао мени, као председнику општине: ‘Ево Матјаж, сад имате прилику да из једне приче пређете у другу, причу која ће бити за младе’. Ми смо то применили и променили Општину. То не зависи сад од мене, или било које политичке странке, то је једна прича целокупне заједнице општине Загорје на Сави, свих становника, привреде и свих политичких странака − објаснио је део успеха локалне заједнице њен челник.
Први човек Загорја об Сави је са нама поделио и једну радосну вест. У такмичењу за најлепшу општину у Словенији наши побратими су дан пре него што су стигли гости из Алексинца добили обавештење од Туристичке заједнице да им је припало треће место међу градовима средње величине. То је за њих показатељ да се крећу у добром правцу, и да су по неким параметрима и испред државног просека. Незапосленост у Словенији је 4,6, а у Загорју об Сави 4,2 одсто, односно само 300 житеља чека на посао.
Шваган се осврнуо и на тамошњу пољопривреду, рекавши да се мањи број људи бави овом делатношћу, али да је сваки део општине обрађен иако је брдовита област. По његовим речима, воће и друге културе на тим брдима дају већи принос од неких у равничарским крајевима.
Градоначелник је своје излагање наставио причом о Алексинцу. Каже да наш прелепи град са предусретљивим људима добро познаје, да је као секретар омладине долазио у њему, и да му се тај период „утиснуо” у живот.
− Долазили смо у Липовац, горе је била омладинска школа, био сам више пута у вашем граду и после као градоначелник, као жупан, тако да су сада ове везе између два града стварно идеалне и заснивају се на људским осећањима. Увек кажем кад боравим у Алексинцу, морам да се захвалим свим људима који су нас добро примили − напоменуо је наш домаћих и похвалио се да у тиму има мр Боривоја Гардена, начелника Општинске управе који је четири године провео у Крагујевцу и боље од њега говори српски, затим Матеја Дробежа, саветника задуженог за инвестиције и јавне улагања, Нину Јенко Савовић из Одељења за друштвене и привредне делатности и секретарицу Симону Петиросо.
Иако је осам мандата на челу општине, најпре као председник Скупштине општине 1992. године, па са променом изборног система као жупник, односно председни непосредно изабран, за свој политички успех је захвалан својим суграђанима.
− Имам стварно добре људе у мојој општини, и да немам такве људе не бих био толико успешан, јер свако од нас посао прихвата лично и ради на најбољи начин. Што се тиче европских пројеката, тренутно радимо бициклистичку стазу, према Тројанама, горе на ауто-путу, у дужини од осам километара. Стварно смо је тешко уклопили у наш простор због конфигурације самог терена. Назвали смо је по Приможу Рогличу. Примож Роглич је почасни грађанин наше општине Загорје об Сави. Живи у Кисовцу, пет километара од Загорја према Излакама, према Тројанама – каже Матјаж, поносан што такав бициклистички ас који се доказао на највећим тркама попут „Тур де Франс” потиче из његове општине.
Такође, наши побратими воле да истакну да и Лука Дончић има девојку из њиховог града и да га често виђају код њих када је у Словенији. Интересантно да је политички дуговечни градоначелник основао 2018. године и свој покрет „Загорје иде напред”. Да је омиљен међу суграђанима овај аутор је имао прилику и раније да се упозна, али сада је видео да је Матјаж и народни човек. Каже да познаје доста наших певачица и да је спреман да заједно запевамо. Уследило је и питање: „Која је сада најпопуларнија извођачица у Србији?”. Желећи да се мало нашалимо одговорили смо да пита наше суседе Хрвате. Изненађујуће, наш домаћин је поменуо пет распродатих загребачких арена Александре Пријовић, у односу на три београдске.
И на крају нам је у ћаскању открио да је тих давних година у Алексинцу имао платонску љубав која је љутила алексиначке момке па су уследиле и претње. Оштри погледи локалних мангупа нису спречили обостране симпатије, али рат и распад земље јесу. Да није било тако, овај занимљив господин можда би био и наш суграђанин.
Рат је прекинуо једну љубав, али ти несрећни догађаји не би требало да окончају једно искрено пријатељство, па су охрабрујуће речи градоначелника „да неколико година није долазио у Алексинац, али да ће следеће доћи”. Алексинчани и остали гости из Србије, који су били на пријему, такође су пожелели да се поново нађу у Загорју об Сави.