Након краће и тешке болести синоћ је у Београду преминуо дугогодишњи главни и одговорни уредник „Вечерњих новости” Радисав Раде Брајовић, велики пријатељ Алексинца. Брајовић је рођен 23. новембра 1938. у селу Косићу, код Даниловграда, у Црној Гори, у сељачко-радничкој породици.
Прве новинарске кораке направио је у „Борби”, где је радио од 1962. до 1966. године. Тада је започео рад у „Вечерњим новостима”, прво као коректор, па сарадник и уредник више рубрика, стални дописник из света, Велика Британија, Кина, Индија, и, коначно, најдуже у историји „Новости” био је главни и одговорни уредник, од новембра 1987. до новембра 1998. године.
Брајовић је био чест гост Алексинца, нарочито у данима када су одржавани Књижевни сусрети „Гордана Брајовић”, организовани у част његове рано преминуле супруге новинарке и песникиње Гордане, родом из села Суботинца. Као уредник „Вечерњих новости” значајан је његов допринос за успостављање, те далеке 1998. Године, ове манифестације која се одржава у Алексинцу и окупља најпознатије српске писце за децу, као и ученике основних и средњих из Србије и региона који шаљу радове на конкурс.
Путем друштвених мрежа, многи се наши суграђани данас опраштају од Брајовића. Маја Радоман Цветићанин, некадашња директорка Центра за културу и уметност, установе која организује Књижевне сусрете „Гордана Брајовић”, је написала да, они који су познавали Радета: „ Били су даровани сећањима на једно време истинских прегалаца, људи који су знали, могли, умели и веровали у оно што раде; они који су се само сусрели с њим, спознали су љубав која траје упркос физичкој растављености говорећи универзалним језиком свевремености; они које је пуштао у свој дом били су и део његове гостопримљиве, домаћинске душе.А он наш Чика Раде, заувек драг и частан, видело неких других времена, манира и онашања.Мир његовој души и вечни спокој уз своју богињу”.
Објавом, од овог великана се опростио и стручни сарадник Центра за културу и уметност Алексинац и некадашњи новинар Милош Паовић, који каже да је Брајовић један од најбољих новинара икада рођених на овим просторима, врсни приповедач.
„Човек који ми је испричао неке од екслузивних новинарских прича уживо, показао ми како и објаснио зашто су Енглези у Индији пили виски са содом, пријатељ Алексинца, човек који је неизмерно волео своју супругу и деценијама после њене смрти, најемотивнији Црногорац уз Зокија Калезића кога сам срео у животу. Помогао нам у стварању филма „То је Тома” и усред короне дошао на алексиначку премијеру. Покој му души и вечни мир уз његову Гордану.” Написао је Паовић.