Алексинчани најчешће умиру од три болести

Према подацима који се могу наћи у „Анализи здравственог стања становништва општине Алексинац за 2021. годину”, урађене од стране Института за јавно здравље Ниш, може се закључити да су за наше суграђане кобне три болести. У 2021. години преминуле су 1132 особе, а водећи узрок смрти у нашој општини јесу болести система крвотока и оне су у 45,5 одсто случајева допринеле трагичном завршетку оболелих.

Пандемија ковид 19 је довела до промене структуре морталитета, како је наведено и у поменутој анализи Института за здравље. У 2021. години, услед заразних болести, укључујући и шифре за посебне намене, ова обељења су преузела друго место као узроци смрти. Треће место на овој неславној листи припада обољењима од тумора и од ове тешке болести су страдале 142 особе.

Болести система крвотока су највећи непријатељи грађана општине Алексинац. У 2021. години, према анализи Института за јавно здравље Ниш, сваки деведесети житељ наше општине премино је од неке болести у вези са срцем и крвним судовима, односно 515 њих је трагично завршило, или скоро сваки други умрли у тој години. У процентима изражено преко 45 одсто.

Доста је било нагађања колико је вирус корона осакатио наш град. Сигурно значајно, ако се сагледају подаци за 2021. годину, а да подсетимо да је епидемија била и годину раније, и годину касније од анализираног периода. И у том периоду је било преминулих. Када говоримо за 2021. Годину, подаци су следећи: шифром за посебне намене означена је смрт 223 наших суграђана, односно 19,7 одсто укупно умрлих.

Тумори доста муче становништво Алексинца и околине и од ове опаке болести у анализираној години умрле су 142 особе, што је 12,5 одсто укупно оних који су у 2021. години напустили овоземаљски живот. Четврто место заузимају респираторна обољења са 76 смртних случајева или 6,7 одсто укупно страдалих. Пети по бројности као узроци смрти су повреде и тровања и њих је било 29, односно 2,6 у укупном броју.

Сви горе изнети подаци који су преузети из базе Републичког завода за статистику, а које је анилизирао Институт за јавно здравље Ниш, указају на високу стопу општег морталитета, која је за нашу средину чак 24, 7 одсто. Сматра се да, када је она преко 11 одсто, има карактер високог морталитета, а уколико вредност прелази границу од 15 одсто сматра се као врло високом стопом смртности.

Високој смртности у нашој општини у 2021. години, на 1000 становника умрло је 25 особа, а допринео је и ковид 19. Међутим, чињеница да је 2,5 пута више умрлих од болести система крвотока него од вируса, упозоравајућа је за цело друштво.

За појединце да превентиви поклоне већу пажњу, односно да чешће одлазе лекару без обзира на то колико је стресно, а здравственом систему да што рационалније користи инструменте који су му на располагању ради раног откривања болести, а заједници и држави да још више улажу у опрему, али и у кадрове који би требало да нас лече на приближно европском нивоу.

Тада у Алексинцу очекивани просечни живот мушкараца неће бити око 72 године, а за жене нешто више за пет година, него ће се приближити цифри од 80 година, колики је био очекивани просечни животни век у Шпанији, Малти, Норвешкој и Шведској још у 2013. години. И у поменутим земљама очекивања су да жене живе дуже за преко четири године.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

thirteen − eleven =