Музичка сцена Алексинац има ствараоце који су препознатљиви и у региону, односно међу љубитељима џез музике. Овдашњи професор доказује да је поднебље наклоњено оваквој врсти музике. Чувена џез певачица Нада Павловић је рођена и провела детињство у овом граду, а сада у њему ствара и ради професор музике Милан Петковић.
Повод за разговор са Миланом Петковићем, композитором и пијанистом амбијенталне џез музике, су три албума („Лептир”, „У срцу” и „До краја света”) која су изашла поткрај прошле године и заузела високо четврто место на Хорвијевој топ листи за музичке ствараоце ЕX YU република. Листа се већ годинама објављује на сајту www.terapija.net који уређују музички критичари из Загреба.
• Четврту годину заредом сте у врху Хорвијеве листе… Kолико вам то признање значи?
– Много, морам да признам, то је за мене велики успех. Чињеница да сте у друштву креативних људи који се баве неким видом стваралаштва, сама по себи пуно значи. А бити у том друштву при врху лествице је част и привилегија.
• Kако вам то успева?
– Па мислим да су предани рад, љубав и посвећеност, кључ.
• Седми по реду – троструки албум или седми, осми и девети албум за редом?
– Добро питање. Може бити и једно и друго. Албуми су рађени тако да могу да буду једна целина, а исто тако могу да стоје сваки за себе.
• Шта вас је навело на такав корак?
– Пуно композиција које су настале после албума „Потврда о животу” (2017). Пошто сам правио паузу у издавању, све што сам у том периоду радио до 2019. се налази на овим албумима. Неке композиције су, нажалост, морале да отпадну, због дужине и због концепта. Kад сам завршио снимање, имао сам око четири сата снимљеног материјала, што је било превише. Онда сам решио да сведем причу у одређену форму, да не претерујем са обимношћу по сваку цену, а при том да се не одрекнем нумера које су ми важне. Из те музичке слагалице настала су три албума.
• О чему говоре „Лептир”, „У срцу”, „До краја света”?
– Реч је о лептиру, који је на почетку неиспричане приче, о томе да је буђење без љубави у срцу немаштина и да је тај лептир, заправо, чувар душе до краја света. (Парафраза од назива песама). Ови мотиви су ме пратили све време настајања и снимања албума, и колико год сам хтео да побегнем од њих, само сам им бивао све ближе. На крају сам се вратио на почетак – све је почело и завршило се са лептиром у срцу. То је прича о љубави, о заљубљености, у времену које нас раздваја, како од других тако и од нас самих, прича о томе колико је битно да волимо, у времену у коме ни времена немамо…
• Све нумере су вам, како на овим тако и на ранијим албумима, дуже од 10 минута, а већина их је и преко 20 минута. Зашто су вам композиције толико дуге?
– Тако ми срце каже, а ја слушам своје срце. (смех)
• Мислите ли да просечан слушалац има времена и толико пажње за слушање?
– Волео бих да је одговор да. Ја заправо дужим композицијама, између осталог, желим да натерам људе да одвоје време за себе. И ако смо већ рекли да немамо времена, да живимо животе отуђени једни од других, волео бих да моја музика натера људе да се окрену себи, да се окрену једни другима, да одвоје време, да се преиспитају, да би се негде на свом путу пронашли, или да би неког нашли.
• Зашто све снимате сами?
– Све је почело после снимања албума “Музичка кутија” са триом, на препоруку мог пријатеља. Kако је видео да нисам био задовољан урађеним, питао ме је: „Зашто ти не би снимао сам?”.Тада сам мислио да је то немогуће. Следеће године кад сам почео да радим албум„Одраз“, нисам знао у ком правцу бих да се крећем, а поготово куда ће ме та авантура одвести. У почетку, како је почело снимање, све је било другачије. Друга енергија је потребна кад човек ради сам. Било је пуно више посла, али је зато и задовољство урађеним било веће. Доста ми је времена и стрпљења требало да тај албум звучи онако како сам желео. Kасније, како су долазили нови албуми, осећао сам се све комфорније у самосталном раду и све сам више уживао.
• Поред клавира – клавијатура, свирате и бубањ?
– Да, већ годинама уназад свирање бубњева ми је постала свакодневна активност. Понекад хватам себе како више вежбам бубањ него клавир. Али стварно волим да свирам тај инструмент и баш уживам у томе. То не значи да ћу одустати од клавира… то никако!
• Шта тренутно радите?
– Тренутно радим на два невезана албума. Један је са песмама – текстовима – које сам остао себи дужан да издам још раније, а други је електронски, пошто волим да слушам минималистичку електронику, решио сам да пробам, да направим један албум у том жанру.
Часлав Васиљевић