Na listi sedam žena koje su okarakterisane kao najznačajnije žene 20. i 21. veka, u sklopu konkursa koji organizuje ambasada Holandije, našla se i Jelena Dimitrijević, književnica koja je potekla iz ugledne aleksinačke porodice i koja je veliki deo života provela u Aleksincu. Zadatak umetnika koji bude dobio „zeleno svetlo” na konkursu jeste da oslika mural ove znamenite Aleksinčanke. Konkurs namenjen strit art umetnicima Ambasada Kraljevine Holandije, sprovodi u saradnji sa Centrom za Ženske studije, Kulturnim centrom GRAD i gradovima u Srbiji. Pored Aleksinca, projekat će biti realizovan u Požegi, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
– Među izabranim ženama koje će biti inspiracija za murale su revolucionarke, aktivistkinje, dizajnerke, dobrotvorke, političarke, pesnikinje, književnice, pravnice, pedagoškinje, kompozitorke, sportistkinje, feministkinje, a svima su im zajedničke ženska snaga, solidarnost, snažan i nepokolebljiv duh u borbi za emancipaciju žena i njihov ravnopravan položaj. U okviru ovog projekta odaćemo im svojevrsno priznanje – nove generacije će ih upoznati, a iskusnije će se podsetiti na značaj ovih autentičnih heroina svog vremena – navode organizatori.
Organizator će obezbediti materijal za rad, kao i honorare za umetnike, a radovi koji ne prođu konkurs neće biti korišćeni u druge svrhe. Kako stoji u saopštenju, moguće je prijaviti se za više murala, ali jedan umetnik može biti izabran samo za jedan mural. Konkurs će biti otvoren do 30. januara.
– Ohrabrujemo umetnike iz pomenutih opština da se prijave za izradu murala u svom gradu. Izrada murala se planira u februaru i martu, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana žena. Za prijavu je potrebno poslati kratak CV na engleskom, ilustraciju prethodnih radova i skicu za predloženi mural. Prijave i zahtev za dodatne informacije slati na: nlmurali@gradbeograd.eu – poručuju organizatori.
Ko je bila Jelena Dimitrijević?
Jelena Dimitrijević potekla je iz ugledne aleksinačke porodice Milojka Ivkovića, koga je narod prozvao starešinom aleksinačke nahije, a sam knez Miloš „aleksinačkim kapetanom”. On je bio deda po majci ovoj zaboravljenoj književnici. Njen brat od ujaka Dobrosav Knez Milojković jedan je od prvih doktora hemije u Srbiji.
Jelena je često dolazila u Aleksinac sa majkom Stamenom, rođenom sestrom hemičarevog oca Milisava, gde se kasnije i preselila iz rodnog Kruševca.
Knez Milojkovići su posedovali veliko porodično imanje, a u kući se živelo pravim vlastelinskim životom. Načinom života podsećali su na rusko zemljoposedničko plemstvo. Njihova kuća i danas se nalazi na Beogradskom drumu, a u njemu je smešten Dom za decu i mlade „Hristina Markišić”.
Posle više decenija provedenih na margini srpske književnosti, Jeleni se tek posthumno dodeljuju epiteti prve priznate srpske književnice, jedne od prvih žena putopisaca u svetu, prve pesnikinje koja je pisala na dijalektu i jedne od najobrazovanijih žena svog vremena. Ovo poslednje posebno je impresivno kada se zna da je zbog teške povrede oka njen obrazovni put bio usporen i sputan. Pretpostavlja se da je značajnu ulogu u njenom obrazovanju odigrao boravak u porodičnoj vili u Aleksincu i druženje sa bratom Dobrosavom. Jednom prilikom je Dobrosav svojim dvema sestrama poklonio svilene marame, a Jeleni knjigu „Pesme Đure Jakšića”. Slično se zvala i njena prva zbirka poezije „Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića”.
I pored toga što je prednjačila u odnosu na svoje savremenice, govorila sedam stranih jezika i objavljivala putopise iz svih delova sveta, negde je zabeleženo da je društvo od nje zaziralo zato što je „volela žene”. Pisalo se da je tajno posećivala hareme prerušena kao muškarac, a javno je istupala kao feministkinja.
Objavila je prvi srpski putopis o Americi koji i danas štampaju poznate izdavačke kuće.
„Kad bi čovek imao tih ludih para što se ovde samo godišnje izdadu na reklame, on bi bio bogataš, ne po našem pojmu bogatstva, nego po američkom… Prvi put sam u Ameriku doplovila Atlantskim okeanom iz krvave Evrope – tužna, drugi put Tihim okeanom iz cvetnog Japana – vesela. A kakva li bi mi se učinila ova sadašnja Amerika”, Bože moj!? Jer ja lakše zamišljam Himalaje bez snega no Ameriku bez bogatstva”, pisala je Jelena Dimitrijević.
Rođena je 1862. u Kruševcu, a preminula je 1945. u Beogradu, u 83. godini.
Murali odnedavno krase Aleksinac
Prvi mural posvećen nekom znamenitom Aleksinčaninu grad je dobio pre nešto više od godinu dana, kada je umetnik Dejan Marković oslikao lik nekadašnjeg ministra, naučnika i jednog od najvećih umova Srbije Koste Stojanovića na zgradi gradske biblioteke.
U međuvremenu je oslikan mural Prote Stevana Dimitrijevića, a plan je da još ličnosti iz istorije Aleksinca čiji je doprinos nadmašio nacionalne okvire na ovaj način bude sačuvano od zaborava.
Projekat oslikavanja murala na javnim ustanovama u gradu pokrenula je Opština Aleksinac, odnosno Kancelarija za mlade opštine Aleksinac, u saradnji sa Centrom za kulturu i Zavičajnim muzejem. Planirano je da u Aleksincu, tokom ove prve kampanje, bude izrađeno osam murala.