На листи седам жена које су окарактерисане као најзначајније жене 20. и 21. века, у склопу конкурса који организује амбасада Холандије, нашла се и Јелена Димитријевић, књижевница која је потекла из угледне алексиначке породице и која је велики део живота провела у Алексинцу. Задатак уметника који буде добио „зелено светло” на конкурсу јесте да ослика мурал ове знамените Алексинчанке. Конкурс намењен стрит арт уметницима Амбасада Краљевине Холандије, спроводи у сарадњи са Центром за Женске студије, Културним центром ГРАД и градовима у Србији. Поред Алексинца, пројекат ће бити реализован у Пожеги, Крагујевцу, Крушевцу, Нишу, Новом Саду и Београду.
– Међу изабраним женама које ће бити инспирација за мурале су револуционарке, активисткиње, дизајнерке, добротворке, политичарке, песникиње, књижевнице, правнице, педагошкиње, композиторке, спортисткиње, феминисткиње, а свима су им заједничке женска снага, солидарност, снажан и непоколебљив дух у борби за еманципацију жена и њихов равноправан положај. У оквиру овог пројекта одаћемо им својеврсно признање – нове генерације ће их упознати, а искусније ће се подсетити на значај ових аутентичних хероина свог времена – наводе организатори.
Организатор ће обезбедити материјал за рад, као и хонораре за уметнике, а радови који не прођу конкурс неће бити коришћени у друге сврхе. Како стоји у саопштењу, могуће је пријавити се за више мурала, али један уметник може бити изабран само за један мурал. Конкурс ће бити отворен до 30. јануара.
– Охрабрујемо уметнике из поменутих општина да се пријаве за израду мурала у свом граду. Израда мурала се планира у фебруару и марту, у оквиру обележавања Међународног дана жена. За пријаву је потребно послати кратак CV на енглеском, илустрацију претходних радова и скицу за предложени мурал. Пријаве и захтев за додатне информације слати на: nlmurali@gradbeograd.eu – поручују организатори.
Ко је била Јелена Димитријевић?
Јелена Димитријевић потекла је из угледне алексиначке породице Милојка Ивковића, кога је народ прозвао старешином алексиначке нахије, а сам кнез Милош „алексиначким капетаном”. Он је био деда по мајци овој заборављеној књижевници. Њен брат од ујака Добросав Кнез Милојковић један је од првих доктора хемије у Србији.
Јелена је често долазила у Алексинац са мајком Стаменом, рођеном сестром хемичаревог оца Милисава, где се касније и преселила из родног Крушевца.
Кнез Милојковићи су поседовали велико породично имање, а у кући се живело правим властелинским животом. Начином живота подсећали су на руско земљопоседничко племство. Њихова кућа и данас се налази на Београдском друму, а у њему је смештен Дом за децу и младе „Христина Маркишић”.
После више деценија проведених на маргини српске књижевности, Јелени се тек постхумно додељују епитети прве признате српске књижевнице, једне од првих жена путописаца у свету, прве песникиње која је писала на дијалекту и једне од најобразованијих жена свог времена. Ово последње посебно је импресивно када се зна да је због тешке повреде ока њен образовни пут био успорен и спутан. Претпоставља се да је значајну улогу у њеном образовању одиграо боравак у породичној вили у Алексинцу и дружење са братом Добросавом. Једном приликом је Добросав својим двема сестрама поклонио свилене мараме, а Јелени књигу „Песме Ђуре Јакшића”. Слично се звала и њена прва збирка поезије „Песме Јелене Јов. Димитријевића”.
И поред тога што је предњачила у односу на своје савременице, говорила седам страних језика и објављивала путописе из свих делова света, негде је забележено да је друштво од ње зазирало зато што је „волела жене”. Писало се да је тајно посећивала хареме прерушена као мушкарац, а јавно је иступала као феминисткиња.
Објавила је први српски путопис о Америци који и данас штампају познате издавачке куће.
„Кад би човек имао тих лудих пара што се овде само годишње издаду на рекламе, он би био богаташ, не по нашем појму богатства, него по америчком… Први пут сам у Америку допловила Атлантским океаном из крваве Европе – тужна, други пут Тихим океаном из цветног Јапана – весела. А каква ли би ми се учинила ова садашња Америка”, Боже мој!? Јер ја лакше замишљам Хималаје без снега но Америку без богатства”, писала је Јелена Димитријевић.
Рођена је 1862. у Крушевцу, а преминула је 1945. у Београду, у 83. години.
Мурали однедавно красе Алексинац
Први мурал посвећен неком знаменитом Алексинчанину град је добио пре нешто више од годину дана, када је уметник Дејан Марковић осликао лик некадашњег министра, научника и једног од највећих умова Србије Косте Стојановића на згради градске библиотеке.
У међувремену је осликан мурал Проте Стевана Димитријевића, а план је да још личности из историје Алексинца чији је допринос надмашио националне оквире на овај начин буде сачувано од заборава.
Пројекат осликавања мурала на јавним установама у граду покренула је Општина Алексинац, односно Канцеларија за младе општине Алексинац, у сарадњи са Центром за културу и Завичајним музејем. Планирано је да у Алексинцу, током ове прве кампање, буде израђено осам мурала.