Алексинац се опростио од погинулих рудара, али их заборавити неће

Лелек бола, јецаји и уздаси знаних и незнаних лица одјекивали су данас у Великој сали Дома културе у Алексинцу на комеморативном скупу посвећеном настрадалим рударима у Руднику мрког угља „Соко” у Читлуку. Нажалост ово није једини овакав скуп ког памте грађани општине Алексинац. Још једном слике унесрећених породица, вапај мајки, жена и тужни погледи деце која су остала без очева.

Препуна је била сала народом који је осећао потребу и част да ода последњу пошту настрадалим рударима. Њих осморо, шест са територије општине Алексинац, и по један са подручја Сокобање и Трговишта су већ јуче испраћени до својих вечних кућа.

Обраћајући се скупу председник општине Алексинац Далибор Радичевић је подсетио на рударске губитке и страдања наших суграђана у протеклом периоду.

‒ Ожиљци су још били свежи, када нас је у петак, 1. априла у 4 часа и 7 минута пробудио звук сирена возила хитне помоћи, која су превозила повређене рударе из рудника „Сокоˮ из Сокобање. Нажалост, ни овог пута несрећа није могла да прође без људских жртава. Осам вредних и храбрих људи је трагично настрадало и иза себе оставило неутешне породице и нас, њихове пријатеље, рођаке, кумове… Наша је обавеза да помогнемо породицама настрадалих рудара да преброде овај велики ударац који су добили, а посебно да помогнемо деци настрадалих рудара да израсту у добре, вредне и честите људе као што су били њихови очеви ‒ казао је први човек алексиначке самоуправе.

Директор Алексиначких рудника Немања Денић је казао да са тешким болом у грудима изговара речи у тренутку када свака реч губи смисао, када је можда и сувишна.

‒ Осећам потребу да вам се захвалим, и као директор, јер сте годинама својим мукотрпним залагањем изванредно доприносли раду нашег рудника. Али и као човек јер сте поносно и часно пекли хлеб са девет кора. У колективу сте чувени као вредне, часне и одговорне колеге, увек спремне на предан рад и сарадњу. А познати сте и као пријатељи увек радо виђени у друштву ‒ рекао је Денић.

Директор ЈП ПЕУ Ресавица Саша Спасић је рекао да је Алексинац, Сокобању и Трговиште захватила велика несрећа.

‒ Све се може исправити, поново створити и надокнадити. Само људски живот не. Нема праве речи које би биле утеха за породице настрадалих, нити се може надоместити празнина која остаје њиховим одласком. Мало ко изван света рудара може да разуме, схвати шта значи позив рудара који раде један од најтежих послова који постоје, који се у томе ослањају једни на друге и због тога је још већи њихов бол када остану без неког од својих – казао је први човек српских рудника.

У име републичких државних органа у емотивном говору скупу се обратио Дејан Милијановић, помоћник министарке рударства и енергетике.

‒ Јако тешки тренуци, из реда најтежих у животу. Нема речи утехе породицама. Када бисмо могли да вратимо време уназад, ми рудари, сигуран сам да бисмо поново бирали да будемо рудари. Колико год тешко зарађивали наш хлеб са девет кора, нама је најслађи. Колико год био тежак крст који рудари носе, никад им није био тежак ‒ казао је поред осталог овај представник ресорног министарства.

Комеморацији је присуствовала потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, која је у књигу жалости написала: „Тужно је сазнање да вас више нема међу нама. Били сте храбри и вредни. Бринућемо о вашим породицама. Србија вас неће заборавитиˮ. Овом комеморативном скупу је присуствовао и председник општине Сокобања Миодраг Николић.

Међу телеграмима саучешћа који су преко алексиначке локалне самоуправе упућени породицама настрадалих рудара и који су прочитани на комеморативном скупу су и они послати у име грађана општине Загорје об Сави у Словенији од стране жупана Матјажа Швагана. И братско Билеће изјавило је саучешће, а телеграм је потписао начелник општине Веселин Вујовић.

Своје саучешће исказали су и министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић и министар Унутрашњих послова Александар Вулин.