Службом свештеника протојереја-намесника Александра Лукића, пароха другог алексиначког, код споменика палим борцима у балканским и Првом светском рату у порти алексиначке цркве, као и полагањем венаца, данас је обележена годишњица ослобођења Алексинца у Великом рату.
Венце на ово обележје положили су представници Општине Алексинац, Удружења бораца Народноослободилачког рата Алексинац, Удружења резервних војних старешина Алексинац и Удружења пензионера општине Алексинац. Делегацију локалне самоуправе предводио је председник општине Далибор Радичевић.
Нешто касније, венце су положиле делегације и код Спомен-костурнице испред Основне школе „Љупче Николић”, где су сахрањени припадници Озренског партизанског одреда. На тај начин обележен је и Дан ослобођења Алексинца у Другом светском рату. Обележавању ових важних датума, ослобођења Алексинца 13. октобра 1944. године у Другом светском рату и 15. октобра 1915. године у Великом рату, присуствовали су и директори појединих јавних предузећа, као и поједини грађани. Алексинчани ове датуме наизменично обележавају, једне године 15, а следеће 13. октобра.
Историчар Зоран Стевановић из општинског Одбора за обележавање важних датума подсетио је присутне на велико страдање грађана Алексинца, било да су учествовали у борбеним операцијама или страдали као цивили у оба светска рата.
На срећу, Алексинац је био поштеђен разарања у самом тренутку ослобађања јер непријатељ није водио веће борбе како би сачувао положаје.
– И у једном и у другом случају, морам да кажем да је Алексинац имао среће. Непријатељ није бранио Алексинац ни у Првом ни у Другом светском рату. Међутим, у Првом светском рату, непосредно иза Алексинца, на линији Делиград – Мозгово, даље према Сокобањи и лево ка Крушевцу, ту су Немци одлучили да пруже последњи отпор српској војсци која је надирала са Солунског фронта. Па су, нажалост, последице тих борби осетила околна насеља. Страдала је школа у Делиграду, страдала је школа у Мозгову, црква је била оштећена у Мозгову, а било је и цивилних жртава – каже у изјави за наш медиј историчар Стевановић, уз напомену да од та два датума немамо значајнијих на подручју наше општине.
Наш саговорник још напомиње да су на том подручју три дана вођене борбе, а да је за то време у самом Алексинцу дошло до страдања цивила.
– Овде ћете видети на споменику, има грађанки и грађана који су погинули од непријатељских аероплана, то јест авиона, који су полетали са параћинског аеродрома. Бомбардовали су Алексинац када то народ није очекивао, био је у расположењу, у слављу због ослобођења, а онда су пале недужне цивилне жртве – прецизира овај историчар.
Професор Стевановић објашњава да је у Другом светском рату непријатељ такође напустио Алексинац, у који су ушле јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Настало је велико славље и није било већих борби уопште на целој територији општине Алексинац у октобру месецу.
И сама историја обележавања ових датума је турбулентна, као и времена када су се српски народ и остали грађани борили за слободу. Зато овакво заједничко обележавање ова два значајна датума завичајне историје мора да се настави, уз могућност да оно буде свечаније и масовније.