Српска православна црква и верници данас прослављају Светог великомученика и победоносца Георгија. Ђурђевдан је једна од честијих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја који се разликују по садржини од региона до региона. Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Верује се да венчић, као својеврсни симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.
Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин. Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима. Ђурђевдан је и хајдучки састанак. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.
Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.