Lipovac

Venčanje i krštenje u lipovačkom manastiru samo uz blagoslov paroha

Sve veće želje i zahtevi građana da venčanje i krštenje obave u manastiru Sveti Stefan u Lipovcu, kao i potreba da se poštuje kanonsko pravilo sa druge strane, dovelo je do blagih nesuglasica i reagovanja kako verske tako i građanske javnosti. Građani su nezadovoljni jer smatraju da se određenim pravilima ograničava njihova verska sloboda, ali ustav SPC iz 1934. godine i kanoni crkve nalažu da se vernici drže svojih parohijskih zajednica, a monasi svojih monaških zajednica i da venčanja ili krštenja u manastirima treba da se obavljaju uz prisustvo ili bar blagoslov parohijskog sveštenika.

Vest da se u lipovačkom manastiru neće obavljati venčanja i krštenja za vernike sa područja Niške eparhije samo je delimično tačna, objašnjava diplomirani teolog jerej Aleksandar Srnić, sabrat hrama Svetog Nikole u Aleksincu i veroučitelj u Aleksinačkoj gimnaziji, i dodaje da ova odluka nije nova, ali da se do sada nije poštovala. Na snazi je još od 2013. godine.

– Ne govorim u ime zvanične Eparhije ili episkopa, jer nemam blagoslov da govorim u njegovo ime. Bitno je da to istaknem jer ne bih želeo da se moje reči uzmu kao zvaničan stav Eparhije. Imao sam potrebu da reagujem u ime crkvenog poretka koji je stariji od svih nas koji smo danas tu – kaže nam na početku razgovora jerej Srnić. 

Naš sagovornik objašnjava da manastiri i ne bi trebalo da obavljaju venčanja ili krštenja, niti bilo koje druge obrede bez neke velike potrebe.

˗– Kao što ni svešteno lice koje je u braku ne može obaviti ničije monašenje, tako ni monaško lice, koje nije u braku, ne može obavljati venčanja. Izuzetak je ako monaško lice usled nužde opslužuje parohiju. Isto tako ni ja koji nisam parohijski sveštenik već samo sabrat hrama ne mogu da obavljam obrede na parohijama bez blagoslova nadležnih paroha – kaže naš sagovornik. 

Aleksandar Srnić
Jerej Aleksandar Srnić; foto: Hadži Miodrag Miladinović

Ipak ukoliko postoji želja da se venčanje ili krštenje obave u manastiru onda treba blagoslov najpre zatražiti od parohijskog sveštenika, koji dalje upućuje zahtev manastiru, a nakon odobrenja manastira blagoslov daje i eparhija.

Naš sagovornik kaže da je vrlo važno da u tim obredima učestvuje parohijski sveštenik jer on poznaje svoje parohijane i prethodno bi trebalo da bude upoznat i sa njihovim motivima jer ni krštenje ni venčanje nisu formalni činovi.

– Suština priče je da je crkva jedna lokalna zajednica, ja ne mogu da obavim krštenje nijednog lica, ako ga ne poznajem. Ako neko ima tu želju ja treba da ga upoznam, da vidim koji su njegovi motivi za krštenje jer to ne sme biti samo forma – kaže naš sagovornik. 

Vest da građani ubuduće neće moći direktno u lipovačkom manastiru da dobiju blagoslov za venčanje ili krštenje, naišla je na burne reakcije i nezadovoljstvo građana usmereno pre svega prema parohijskim sveštenicima. Jerej Aleksandar Srnić, koji je rodom iz Čačaka, kaže da je ovakvo neslaganje prvi put video u ovom kraju.

˗  Jaz koji ovde postoji, nažalost, nisam video nigde. Dolazim iz kraja gde ljudi ako imaju problem sa sveštenikom prvo odu i reše problem sa njim. Ne okreću leđa na drugu stranu. 

Neki su, nažalost, mišljenja da su crkveni obredi postali komercijalne usluge, te da je i u ovom slučaju novac umešao prste. Pomenuti obredi nešto su jeftiniji u manastiru, koji nije u obavezi da izdvaja taksu za eparhiju, što nije slučaj sa parohijama. U proseku u aleksinačkim crkvama krštenje košta oko sedam, a venčanje oko deset hiljada dinara, međutim ove usluge se ne naplaćuju ako građani nemaju novca, što je oko 20% slučajeva godišnje.

– Obredi u crkvi nisu komercijalne usluge jer se crkva na taj način izdržava i tako će biti sve dok se ne nađe neki drugačiji način izdržavanja za šta u ovom trenutku ne postoje objektivne okolnosti – dodaje jerej Srnić. 

SPC
Foto: Hadži Miodrag Miladinović 

Venčanje ne treba da bude samo crkveno

I dok državni zakon ne uslovljava da brak sklopljen pred matičarem mora biti krunisan i u crkvi, prema kanonskim načelima onaj ko želi versko mora imati i državno venčanje.

˗  Da bi se brak nazvao brakom mora da bude i pravni i duhovni. Ako neko hoće da se venča samo u crkvi, a da u civilu živi u vanbračnoj zajednici crkva to ne odobrava, jer se onda smatra da je dat blagoslov za vanbračnu zajednicu – kaže jerej Srnić.

Kanonski običaji crkve moraju da budu u saglasju sa državom, napominje naš sagovornik i dodaje da čin venčanja u crkvi ne treba doživeti kao proceduru.

˗  Onaj ko želi da se venča treba da bude upućen šta taj crkveni brak znači, koja je njegova poenta, da vidimo svesnost tih ljudi da li oni znaju zašto to žele. Ako je to samo formalna procedura poštenije je i ne venčati se nego odraditi to forme radi – zaključuje sveštenik. 


Foto sa naslovne: Hadži Miodrag Miladinović 

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

16 − 4 =