Kupina

Природна клопка за штеточине у воћњацима

Стручњаци из Пољопривредно саветодавне и стручне службе Ниш на подручју Нишавског региона регистровали су прве улове имага азијске воћне мушице (Drosophila suzukii). Ова инвазивна штеточина може да представља озбиљан проблем у производњи бобичастог, коштичавог воћа и винове лозе. У време зрења плодова женке легалицом засецају покожицу плода и полажу јаја у здраве плодове. Испиљене ларве се хране месом плода услед чега настају штете и такви плодови су подложни нападу различитих врста патогена.

− Иако се тренутно региструју ниске бројности уловљених имага, с обзиром да се ради о штеточини која има висок репродукциони потенцијал и кратко генерацијско време, веома брзо може доћи до повећања бројности популације. Сада је неопходно предузети све расположиве мере контроле како би се спречило подизање нивоа популације азијске воћне мушице и смањио ризик од настанка штета у засадима малина, купина, боровница, бресака, шљива и винове лозе − истиче МА инж. за заштиту биља Гордана Цветковић, Саветодавац из области заштите биља ПССС Ниш. 

Drozofila      Klopka

Да би се ова штеточина сузбила препоручује се постављање великог броја ловних клопки за масовно изловљавање у циљу смањења броја одраслих јединки.

− Могу се користити клопке направљене од пластичних флаша на којима је потребно направити отвор за ширење мириса који се прекрива газом и неколико отвора пречника 4 мм за улазак мушица у клопку. Као мирисни атрактант користи се мешавина црног вина (1,5 дл) и јабуковог сирћета (1,5 дл), са пар капи детерџента. Клопке треба поставити првенствено на ивичне делове парцеле на растојању од два до три метра, а унутар парцеле на растојању од пет метара – додаје стручњак. 

Затим, неопходно је скратити интервал брања плодова у циљу што бржег њиховог склањања са парцеле, а сталан и обавезан део у борби против овог штетног организма је спровођење санитарних мера. Препоручује се уништавање презрелих и заражених плодова (одлагање у бурад која се не отварају седам дана), као и контрола гајбица и друге опреме у којој се могу задржати плодови са ларвама.

musica-na-kupini

Такође, обавезна је хигијена ивица парцела у којима се налазе дивље купине, зова, џанарика и друге биљне врсте које могу бити домаћини овој штеточини.

Азијска воћна мушица у Србији је први пут регистрована 2014. године, а на подручју Нишавског региона септембра 2016. године у засадима купине, малине, брескве и винове лозе. У прошлој години штете су регистроване у засадима малина, купина и винове лозе.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine − six =