Veče čarobne frule, balkanskih žica i ljubavnih stihova – ovako je u aleksinačkom Domu kulture obeležen Međunarodni dan žena, 8. mart. Trio Balkanske žice, maestro Bora Dugić i glumac Igor Đorđević zajedničkim dvočasnim nastupom, ne samo da su upriličili praznik žena, već su, po priči posetilaca, napravili i koncert za pamćenje.
Veče su otvorila trojica Starčevića, profesor Zoran i njegovi sinovi, profesori klasične gitare, Željko i Nikola. Kompozicije koje kombinuju mnoštvo stilova, od džeza do džipsi i etno muzike, pretvarajući ih u jedinstveni zvuk bile su uvertira u nezaboravno osmomartovsko veče. U jednom trenutku na jednoj gitari našlo se šest ruku , proizvodeći neobičan zvuk koji je publika netremice pratila.
˗ U moru dešavanja koji obeležavaju današnji dan, pre svega, estradni programi, čini se da je ovo kulturna oaza, odnosno kultura u pravom smislu reči – rekao je profesor Zoran Starčević i zahvalio se aleksinačkom Centru za kulturu i umetnost što je organizovao baš ovakvo osmomartovsko veče.
˗ To što ste sa nama odlučili da provedete ovo veče govori mnogo o vama – dodao je Starčević obraćajući se publici u aleksinačkom Domu kulture.
Zatim je sa scene odjeknula kompozicija Tome Zdravkovića, koju su Stračevići izveli i pre nekoliko meseci na istom mestu na večeri upriličenoj u čast rođenja ovog aleksinačkog pevača. U izmenjenom aranžmanu prepoznatljivu Tominu pesmu „Dva smo sveta različita” pratilo je ritmično tapšanje publike.
Poetski deo večeri krenuo je pesmom Mike Antića. Recitujući stihove „Epiloga”, „Ja sam priznao jednoj ženi da je život nešto prosto u meni – a nije baš tako prosto”, aleksinačku publiku pozdravio je glumac Igor Đorđević. „Ovo je možda pesma Đorđa Katića”, rekao je glumac, i otpočeo recitovanje „Pijanstva” Vladislava Petkovića Disa. Nakon pesme Vitomira Nikolića „Prvi snijeg” sa balkanskih žica prostrujalo je „Ajde Jano”.
A onda je profesor Zoran Starčević najavio maestra Boru Dugića. Oduševljena publika gromkim aplauzom pozdravila je sa nestrpljenjem čekanog gosta. Zahvaljujući se na srdačnoj najavi, maestro Dugić je rekao da nažalost takav običaj ne praktikujemo često u Srbiji.
˗ Više volimo da se zadevamo, nego da se uzdižemo. Zato treba slediti velike narode koji jedni druge uzdižu. Zato su i veliki – rekao je Dugić i na svojoj čarobnoj fruli zasvirao note svog zemljaka, Kragujevčanina Dragiše Nedovića, „Stani, stani, Ibar vodo”. ˗ Ima jedna pesma koja je toliko lepa da je uspela da se probije do najzabitijih kutaka ove planete ˗ bio je maestrov uvod u izvođenje „Zajdi, zajdi”, koja se svira uz neverovatnu tehniku, takozvanog kontinualnog daha. Kroz Borinu frulu note su dopirale do duše svakog ustreptalog pojedinca u publici koji je sa velikom pažnjom, hipnotisan pratio pokrete i muziku sa scene. Nastup maestra završen je njegovim čuvenim „Skakavcem”, neverovatnom simfonijom duha i daha.
˗ Muzika je kraljica umetnosti i svaka umetnost teži da postane muzika ˗ rekao je glumac Igor Đorđević pun utisaka, nakon Borinog nastupa.
˗ Večeras je bila fenomenalna publika, kakva se samo može poželeti. Videli ste kakav je aplauz bio kada sam završio nastup. Vrlo sam srećan što se dogodilo ovo večeras. Nikada nisam bio u Aleksincu, prolazio sam samo, ali svirao sam prvi put, a nalazim se baš u poznim godinama, pa nekako čudno malo deluje. Ja sam Kragujevčanin, koji živi u Beogradu, ali Srbija je isuviše mala i nije Aleksinac na kraju sveta. Sve je to tako blizu, samo što ili mi nemamo vremena da dođemo ili nas niko ne zove, a nezvan gost, znate, ne voli da dolazi – rekao je Bora Dugić nakon nastupa.
Da svih ovih pedeset godina nastupa sa velikom energijom i ljubavlju i da je upravo to ono što ga je postavilo u red najboljih srpskih muzičara, potvrdio je maestro Bora Dugić svojim rečima na kraju koncerta.
˗ Vaš aplauz je potvrda da nisam uzalud svoj život posvetio fruli.
Nakon koncerta iz hola Doma kulture dopirali su samo pozitivni komentari zadovoljnih posetilaca koji su iskreno uživali u ovoj okrepljujućoj kulturnoj magiji.
Ceo intervju sa maestrom Borom Dugićem biće naknadno objavljen na našem portalu