Tribina književnost

Odrasli odgovorni što deca ne vole da čitaju

Odgovornost odraslih u književnosti za decu i mladih je bila tema sinoćne tribine održane u Domu omladine, jednog od događaja u okviru trodnevnih Književnih susreta „Gordana Brajović”. Opšti je zaključak da najmlađi malo čitaju, a isto važi i za prosvetne radnike koji se retko upoznaju sa sadržajima namenjenim deci, a da nisu predviđeni školskim programom i planom. Većina roditelja nisu ljubitelji knjige, pa i nisu uzor svojoj deci kada se govori o navikama za čitanje. Uz dominaciju savremene tehnologije, tabloidnih medija, problema egzistencije u savremenim društvenim tokovima, neodgovorni izdavači i nezainteresovani bibliotekari samo doprinose poražavajućoj slici kada je reč o druženju dece i mladih sa knjigom. Veoma je važno i šta odrasli nude deci i u tome se ogleda odgovornost pisaca – poručeno je, pored ostalog, na sinoćnoj tribini.

Tribina književnost

Za jednu od učesnica tribine profesorku i pisca Milicu Vučković najodgovornija za ovakvo stanja je država.

‒ Svi smo odgovorni, celo društvo, počevši od roditelja, preko radnika, a najviše države. Mediji takođe imaju značajnog udela, nemaju dovoljno prostora za emisije koje bi bile posvećene deci, da se čuje njihov glas, da se čuje šta oni očekuju, šta žele, jer deca su još uvek deca, neiskvarena, ona koja osećaju i instinktivno prave vrednosti – istakla je Vučkovićeva. 

Na odgovornost medija posebno je ukazala Vesna Ćorović-Butrić pisac i urednik u Radio Beogradu.

‒ U moru svega i svačega što se svakodnevno nudi u obliku raznovrsnih slatkiša, u obliku lepo upakovanih šarenih laža, ne mogu da se snađu ni oni roditelji koji požele da ponude detetu nešto što valja. Jeste na prvom stepenu odgovornosti roditelj koji odgovara i za hranu i za vodu i za spavanje, a isto tako odgovara i samome sebi da tom detetu ponudi nešto kvalitetno i važno, pa posle dolazi škola, pa društvo u celini – rekla je Ćorović Butrić i dodala da je najvažnije pitanje zapravo koliko mi slušamo decu. 

Na značaj čitanja za razvoj ličnosti ukazala je i uvodničar Sonja Đorđević, koautor manifestacije „Čitalići”.

‒ Mlado stvorenje koje danas čita knjigu nosi tu knjigu sa sobom u budućnost, ona ga oblikuje, utiče na njega, ono uči iz nje, pamti je, čuva je u sebi. To je nešto što se dešava samo u knjigama za mlade i zbog toga su one toliko važne. Moglo bi se čak reći da su važnije od knjiga za odrasle – istakla je Sonja Đorđević. 

Sinoćna tribina vrlo jasno je ukazala na uzroke lošeg stanja kada se govori o čitanju među decom i mladima, ali je malo bilo ponuđenih rešenja. Ohrabrujući su podaci koji stižu iz Velike Britanije da je sve više prodatih knjiga za mlade. Da li je to neki novi trend ili su se mladi zasitili ekrana ostaje da se vidi.

Na ovom skupu govorili su još i pisci Dejan Aleksić i Vlasta N. Cenić.

Vlasta Cenić

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 × 5 =