Od Triglava do Aleksinca

O stanju i perspektivama praizvođenja dramskog teksta i mogućnostima za povezivanje nacionalnih pozorišnih kultura zemalja u regionu razgovaralo se danas u festivalskom pres centru. Ove godine pažnja je bila usmerena na savremenu dramaturgiju Slovenije, Srbije i Bugarske.

– Želja nam je da ovu priču otvorimo od Triglava pa sve do onih zemalja gde se govore slovenski jezici a sve sa ciljem unapređivanja nacionalne drame i pozorišta. Ove godine to je na dijagonali Slovenija-Srbija-Bugarska, a naredne godine bismo uključili Hrvatsku ili Bosnu i Hercegovinu ili neku drugu državu. Na taj način bi se radijus širenja ideja o promociji i popularizaciji praizvedbi dramskih tekstova iz godine u godinu povećavao. Želja nam je da jednog dana srpsku praizvedbu vide u Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Ukrajini, ali ne isključujemo i druge zemlje – rekao je član žirija Milivoje Mlađenović i PIP nazvao pozorišnom arheologijom jer, pored savremenih tekstova, on pruža priliku da se izvedu i tekstovi od pre 100 godina koji nikada nisu izvođeni.

Koncepciju i smer aleksinačkog festivala i njegov podsticaj praizvedbama, prepoznala je i gošća iz Slovenije, upravnica Prešernovog gledališča u Kranju, Mirjam Drnovšček.

– Mi u Kranju imamo festival „Nedelja slovenske drame“ koji se fokusira samo na slovenačke drame i svake godine konkursom za nove drame podstičemo autore da pišu, jer nas u Sloveniji ima samo dva miliona i jezik je ono što nas čini Slovencima. Da nam nije jezika ne bi nas bilo ni ovoliko. Obično na konkurse stiže od tri do pet novih drama i meni je drago kad saznam da su svi ti nagrađeni tekstovi poslednjih godina realizovani ili u profesionalnim pozorištima ili u nezavisnim produkcijama, a neki i izvan Slovenije. Jedna od novina poslednjih godina je i ta što sve češće i sama pozorišta naručuju tekstove a čega nije bilo ranije – naglasila je Mirjam Drnovšček uz konstataciju da prvoizvedene predstave nemaju podsticaj od tamošnjeg ministarstva kulture.

Prema mišljenju teatrologa Gorana Ibrajtera, takođe člana žirija PIP-a, dobro je što se Sterijino pozorje vratilo izvornom konceptu pa se i pozorišta sve više okreću savremenim tekstovima.

Profesionalne obaveze sprečile su da na ovim razgovorima učestvuju i bugarski glumac Anastas Pop Dimitrov, direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić i reditelj Nebojša Bradić.

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

4 × four =