Nikola osvojio Akonkagvu: „Osećaj na vrhu je neopisiv”

Posle prošlogodišnjeg uspona na najviši vrh Evrope i Rusije Zapadni Elbrus, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 5.642 metra, planinar aleksinačke „Brđanke” Nikola Petrović (29) zabeležio je nedavno još jedan hvale vredan rezultat. Kao član ekspedicije Planinarskog kluba „Predejane” iz istoimenog gradića na jugu Srbije, ovaj hrabri i uporni mladić iz Velikig Drenovca, naoružan velikim entuzijazmom, upustio se u nesvakidašnji poduhvat: osvajanje Akonkagve (6.962 metra), najvišeg vrha Anda i Južne Amerike.

Akonkagva

‒ Pohod na Akonkagvu, koja se nalazi u Argentini na granici sa Čileom, počeli smo 27. januara. Do podnožja Anda put nas je vodio preko Beograda, Ciriha, Buenos Ajresa i Mendoze. Na tom putu dugom preko 12 hiljada kilometara promenili smo četiri vremenske zone. U Argentini, gde je sada leto i temeratura oko 30 stepeni, doživeo sam pravi temeraturni šok jer je tih dana temperatura u Srbiji bila oko nule, kaže na početku razgovora Nikola Petrović. 

Akonkagva

‒ Kako se odvijao uspon?

‒ Uspon smo počeli prvog februara. Na ulazu u nacionalni park smo se prijavili i dobili numerisane kese za đubre. Prva deonica vodila nas je pored jezera Horkones do prvog baznog kampa Konfluencija koji se nalazi na 3.400 metara nadmorske visine. Ovde smo odradili prvi obavezni lekarski pregled i prvu aklimatizaciju. Sledi zatim uspon do baznog kampa Plaza de Mulas koji se nalazi na 4.300 metara. Za ovu deonicu, dugu 18 kilometara, verovatno zbog dužine, kažu da je pored završnog uspona najteža deonica na ekspediciji.

Akonkagva

‒ Koliko je trajao završni uspon?

‒ Završni uspon je trajao tri dana. Prvog dana od baznog kampa popeli smo se do kampa Nidl de Kondores i tu prenoćili. Drugog dana smo se prebacili do kampa Kolera koji se nalazi na visini od oko 6.000 metara, gde smo postavili šatore i noćili. Trećeg dana, to jest 15. februara u dva časa posle ponoći, krećemo prema vrhu. Deset sati nam je bilo potrebno da se ispenjemo na vrh. Na vrhu se našlo nas sedmoro jer je zbog povrede jedna učesnica odustala na 6.000 metara. Sve u svemu, sam uspon na Akonkagvu je bio veoma naporan, a osećaj na vrhu je zaista neopisiv, kaže na kraju razgovora naš sagovrnik.

Akonkagva

Na povratku iz Južne Amerike, Nikolu su dočekali članovi Planinarskog kluba „Brđanka”. Lep doček nije izostao ni u Velikom Drenovcu, gde su Petrovića prijatelji planinari iznenadili specijalnom tortom u obliku planine na kojoj je pisalo „Akonkagva, 6.962 m”.

Akonkagva
Doček u Drenovcu 

Naredni cilj vulkan u Aziji 

‒ Nadam se da ću uskoro ispenjati najviši vulkan u Aziji. To je vrh Damavand visok 5.671 metar i nalazi se u Iranu ‒ kaže Nikola Petrović. 

Ekspediciju na Akonkagvu je, inače, činilo osam članova, petoro ih je bilo iz Srbije i troje iz Makedonije. Vođa ekspedicije je bio Zoran Pavlović iz Planinarskog kluba „Predejane”.

Akonkagva

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

fourteen − six =