Medijska pismenost – predmet u školama?

Da je medijska pismenost veoma važna za razumevanje informacija koje dobijamo pokazalo je i istraživanje među srednjoškolcima. Šta su pokazali rezultati takvog istraživanja za naš sajt odgovor nam je dao jedan od učesnika istraživača profesor doktor Zoran Aracki.

Prof. Dr Zoran Aracki

Istraživanje o kojem govorite obavljeno je tokom 2016. godine i jedno je od najobimnijih te vrste koje je ikada obavljeno u Srbiji. U njemu je učestvovalo ukupno 3688 maturanata i maturantkinja svih niških srednjih škola, kao i njihovi nastavnici i roditelji. Upravo po toj sveobuhvatnosti ovo je istraživanje koje je daleko nadmašilo sva ostala slična istraživanja u Srbiji. Jer, do tog vremena prisustvo medijske pismenosti se istraživalo uglavnom segmentarno ili kod mladih, ili kod nastavnika ili kod roditelja. Mi smo pokušali da te rezultate sagledamo u ukupnim međusobnim relacijama i da iz svega toga izvučemo određene zaključke, koji treba da budu podstrek za dalje angažovanje svih relevantnih društvenih institucija kako bi se stanje popravilo.

– Imao sam zadovoljstvo i čast da rukovodim istraživačkim timom koji su činili predstavnici Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i predstavnici Medija i reform centra iz ovog grada. Veliko, prijatno iznenađenje tog istraživanja predstavlja činjenica da je više od 80 odsto ispitanika svih kategorija, dakle i đaka i nastavnika i roditelja, jasno iskazalo potrebu za organizovanijim radom na jačanju medijske pismenosti, odnosno za njeno uvođenje u nastavne procese u školama.

– Posebno mi je zadovoljstvo da naglasim da je na osnovu ovog istraživanje poslanik iz Niša u republičkoj skupštini Predrag Jelenković postavio pitanje ministru prosvete o tome da li se razmišlja o uvođenju medijske pismenosti u škole, a da je par meseci kasnije usledila odluka ministarstva o uvođenju izbornog predmeta koji se zove „Jezik, mediji i kultura” u nastavu u gimnazijama u Srbiji. Ta odluka, praktično, predstavlja prvi korak u potpunoj afirmaciji i uključenju medijske pismenosti u programe škola. Negativno iznenađenje ovog istraživanja, koje se nažalost moglo i očekivati, jeste činjenica da se sa programima medijskog opismenjavanja tokom svog obrazovanja i rada nisu susretali ni nastavnici, ni roditelji.

– Medijska pismenost se uglavnom predavala kao deo Građanskog vaspitanja, ali za taj posao predavači nisu bili pripremljeni. Otuda i strah da sadašnji predmet “Jezik, mediji i kultura” u školama, zapravo, nema ko da predaje. Mogli bi to da čine svršeni master studenti novinarstva, ali da bi se to i dogodilo potrebno je da se promene školski pravilnici, da se takva mogućnost njima predvidi. Dobro je, ipak, da je čitava stvar krenula sa mrtve tačke.

Realizacija: Udruženje DARS

Tekst nastao u sklopu projekta koji sufinansira Opština Aleksinac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

eleven + nine =