Медијска писменост – предмет у школама?

Да је медијска писменост веома важна за разумевање информација које добијамо показало је и истраживање међу средњошколцима. Шта су показали резултати таквог истраживања за наш сајт одговор нам је дао један од учесника истраживача професор доктор Зоран Арацки.

Проф. Др Зоран Арацки

Истраживање о којем говорите обављено је током 2016. године и једно је од најобимнијих те врсте које је икада обављено у Србији. У њему је учествовало укупно 3688 матураната и матуранткиња свих нишких средњих школа, као и њихови наставници и родитељи. Управо по тој свеобухватности ово је истраживање које је далеко надмашило сва остала слична истраживања у Србији. Јер, до тог времена присуство медијске писмености се истраживало углавном сегментарно или код младих, или код наставника или код родитеља. Ми смо покушали да те резултате сагледамо у укупним међусобним релацијама и да из свега тога извучемо одређене закључке, који треба да буду подстрек за даље ангажовање свих релевантних друштвених институција како би се стање поправило.

– Имао сам задовољство и част да руководим истраживачким тимом који су чинили представници Департмана за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу и представници Медија и реформ центра из овог града. Велико, пријатно изненађење тог истраживања представља чињеница да је више од 80 одсто испитаника свих категорија, дакле и ђака и наставника и родитеља, јасно исказало потребу за организованијим радом на јачању медијске писмености, односно за њено увођење у наставне процесе у школама.

– Посебно ми је задовољство да нагласим да је на основу овог истраживање посланик из Ниша у републичкој скупштини Предраг Јеленковић поставио питање министру просвете о томе да ли се размишља о увођењу медијске писмености у школе, а да је пар месеци касније уследила одлука министарства о увођењу изборног предмета који се зове „Језик, медији и култура” у наставу у гимназијама у Србији. Та одлука, практично, представља први корак у потпуној афирмацији и укључењу медијске писмености у програме школа. Негативно изненађење овог истраживања, које се нажалост могло и очекивати, јесте чињеница да се са програмима медијског описмењавања током свог образовања и рада нису сусретали ни наставници, ни родитељи.

– Медијска писменост се углавном предавала као део Грађанског васпитања, али за тај посао предавачи нису били припремљени. Отуда и страх да садашњи предмет “Језик, медији и култура” у школама, заправо, нема ко да предаје. Могли би то да чине свршени мастер студенти новинарства, али да би се то и догодило потребно је да се промене школски правилници, да се таква могућност њима предвиди. Добро је, ипак, да је читава ствар кренула са мртве тачке.

Реализација: Удружење ДАРС

Текст настао у склопу пројекта који суфинансира Општина Алексинац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 − one =