Kofa

Канта од полудисперзије „посвађала” комшије

Да српски народ одвајкада воли кад је нешто џабе, фрај илити багатела, потврдило се више пута. Да смо љубитељи бесплатних ствари, у актуелно време потврђује и што је међу продаванијом робом она са натписом ГРАТИС. У прилог нашој карактерологији иде и то што смо раније робу из маркета носили у безброј кеса, а сада је као „узорни грађани који воде рачуна о екологији”, збијамо у један цегер.

Неретко смо спремни да се за то што је бесплатно посвађамо са комшијом, пријатељем, рођаком, па чак и да замахнемо песницом ако постоји ризик да бесплатна роба оде у туђе руке. Интересантно је да у том случају не постављамо питање да ли оно што узмемо гратис нешто вреди, да ли ће нам користити или је којим случајем то што нас ништа не кошта некоме потребније.

Да се Срби не одричу своје грамзивости илуструје и недавни пример из једног алексиначког села, када су мештани „стали на црту” и то због једне канте. Бесплатне, наравно.

Припремање догађаја, уређење црквене порте и сеоског дома, које је требало да развесели мештане и бар за то кратко време унесе живост у учмалу свакодневицу, завршило се преким погледима. Житеље није радовало ни то што неко ко није из њиховог места жели да им уреди заједничке просторије. Док су организатори догађаја вршили припреме за будући скуп нико од мештана није притекао у помоћ. Али су зато све време, као гладне мачке око каквог укусног јела, обилазили и погледом пратили канту од полудисперзије којом су радници кречили сеоски дом. Кад је канта коначно испражњена, јавила се гомила потенцијалних власника, а онда су уследиле увреде, псовке, па чак и по која клетва.

На крају је као у серијалу „може бити само један”, само један човек постао богатији за вишенаменску пластичну канту и то мајстор који је волонтерски кречио просторије. Мештани који су у њој могли да засаде лимун, да је користити као канту за отпатке или евентуално за дрва током зимских месеци, остали су кратких рукава. И поред вишеструке користи коју предмет има и чињенице да смо пластиком опскрбљени на сваком кораку, ипак је ова канта била посебна, а драж јој је давало управо то што је могла бити бесплатна.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four + ten =